РАСЛА МИ РУЖА
Расла ми ружа крај б’јела двора,
Крај б’јела двора драгога Јова.
Вјерна га љуба с прозора гледа,
С прозора гледа, па му бесједи:
-Куда, мој Јово, коња оседлаш,
да л’ се на дуге путе опремаш?
-Не идем, драга, да се оженим,
Већ идем, драга, да се зажелим!