Воз
(Италијанска канцона; стихови, музика и пева: Тото Кутуњо)

Напуштен град
Више га се и не сећам
Гледам црно бели филм на ТВ-у

Трка за лоптом на улици периферије
И снови испод желзничког моста

Увек постоји један воз који иде…и иде
Скоро увек ка северу и околини
Воз иде…и иде
И скоро увек се не враћа назад

Неки Роков филм на ТВ-у
Са југа иде један воз нависе
али картонског кофера висе нема.

Свако бира станицу
понекад и промаши дестинацију
Aко изгубиш прави воз
губиш укус живота!

Мој воз иде…и иде
Мој вагон је пун снова
Мој воз иде…и иде
Са страхом, неизвјесношћу и преварама

Пара папа па ра-да // папа па ра-ра // раа… ра-ра-ра-ра ..

Живот иде као воз….
И већ је ново лето близу
У том дугом тунелу
Воз ће однети победу.

Ја на плажи испод сунца
слушајући песму од пре годину дана
која каже:
„Воз мојих сећања иде уназад. „

Мој воз иде… ка теби
Јер си моја једина станица
Мој воз иде… јер
ме увек води ка твом дому

Мој воз иде… ка теби
Јед си најбитнија ствар која постоји
Мој воз иде… јер
сам у међувремену написао/ла
песму за тебе

Ознаке: воз, канцона, песма за лаку ноћ, поп-рок, романса, Тото Кутуњо