Прочитај ми чланак
Моја тврђава
(Руски реп; стихови, музика и репује: Миша Маваши)
Чинило се да је крај и да даље нема пута.
Али чак и у старој књизи има страница, оронула, али нова.
Лицем у сусрет ветру, а време лечи ране.
Шта да урадим на крају? Увек излазим у сусрет.
Откинућу комад и бацићу, не гледајући куда.
Руке су биле у црној прљавштини, а ја мислио да је чоколада.
У ћорсокаку сломити стену, напоље кроз живи песак.
Ми имамо само њу, ја сам као камен који исправља ток.
И ти си јачи него што мисле сви остали.
Питај деду како су то после рата људи живели.
Не смете губити веру, стојте чврсто на ногама.
Доћи ћеш до суве обале у мочварној баруштини.
Пусти нека ти од позади звижде и вуку те за кошуљу.
И бреме је веома тешко и дисати је тешко.
Не спуштај руке, не клони коленима.
Поставићеш нову судбину, у замену за стару.
Реф. Моја тврђава ће временом постати чврста као камен.
Моја тврђава — тело под мојом одећом.
Моја тврђава — вера, љубав и нада.
Моја тврђава ће се обрушити, ако напукне темељ.
Ако у глави нема мозга, у чесми воде.
Свима су криви дошљаци, и наравно Јевреји*.
Много је лакше избити зубе, сломити нос.
Него престати да у кашичици крчкаш пајдо.
Можеш слушати правилни реп и ударати џак.
А можеш да слушаш и да не чујеш — грува ти у ушима.
Здрав дух у здравом телу бива ретко.
Душа уме да лети, тело је кавез.
Нас маже таква прљавштина, да је не можеш обрисати пешкиром.
Пасји угриз не може да промени теретана.
Да, ја разумем, да доста не разумем.
И на путу ка Богу, не брже од једноногог.
Живи по савести — звучи лепо.
Некоме савест дозвољава да силује децу.
Ко тражи, наћи ће. Двопек је укуснији кад си гладан.
Не спуштај руке, или ћеш добити у браду.
Моя крепость
Казалось все, конец и дальше нет пути
Но даже в старой книге есть страница дряхлая, но новая.
Навстречу ветру лицом, а время раны лечит
Что мне на обочине то делать? Я всегда на встречной.
Оторву кусок и выброшу, куда не глядя
Руки были в черной грязи, а думал в шоколаде.
В тупике сломает стену… через зыбучий песок,
Она у нас одна, я будто камень правлю поток.
И ты сильней, чем думают все остальные
Расспроси у деда, после воин люди как-то жили.
Терять веру нельзя, стоять ногами прочно
Дойдешь до берега сухого в топи заболоченной.
Пускай сзади свистят и тянут за рубашку,
И ноша очень тяжела и дышать тяжко.
Не опускай руки, не преломи колена
Ты поставишь новую судьбу, старой на замену.
Моя крепость все время… прочной как камень,
Моя крепость – тело под моей одеждой.
Моя крепость – вера, любовь и надежда.
Моя крепость обрушится, если треснет фундамент
Моя крепость – тело под моей одеждой.
Моя крепость – вера, любовь и надежда.
Если в голове нет масла, в кране воды
Во всем виноваты чурки, но и конечно жиды.
Гораздо проще выбить челюсть, сломать нос
Чем перестать на жидкой ложке кипятить кентос.
Можно слушать правильный рэп, долбить грушу
А можно слушать и не слышать – долбиться в уши.
Здоровый дух в здоровом теле бывает редко,
Душа умеет летать, плоть – клетка.
Нас мажет грязь такая, не ототрешь мочалкой
Собачий прикус не сможет изменить качалка.
Да, я понимаю, что не понимаю многого
И на дороге к Богу, не быстрее одноногого.
Живи по совести – звучик красиво,
Кому-то совесть позволяет детей насиловать.
Кто ищет, тот найдет. Сухарь вкуснее с голоду
Не опускай рук, а то пропустишь в бороду.
Моя крепость все время… прочной как камень,
Моя крепость – тело под моей одеждой.
Моя крепость – вера, любовь и надежда.
Моя крепость обрушится, если треснет фундамент
Моя крепость – тело под моей одеждой.
Моя крепость – вера, любовь и надежда.
