Велике ватре
(Српска поезија; стихови: Душко Трифуновић; рецитује: Миле Васиљевић)

Прво сам знао ко сам
А онда кренуо свуда
Где има и где нема
Што усамљени траже

Од свега дигао руке
Кроз зверка на опрезу
Кроз појас мртве стразе
Кренуо у ту језу

Што год сам горео дуже
Мање сам грејао зна се
Велике ватре служе
Да мале ватре гасе

Oznake: Velike vatre, Duško Trifunović, Mile Vasiljević, pesma za laku noć, romansa, srpska poezija