Прочитај ми чланак
Струнама у поноћ
(Српска поезија; стихови: Светлана Мијатовић; рецитује: Дина Ћолић)
Говорио си, годинама говорио
стално касниш мала моја,
ти касниш јер журиш, пребрз ти корак,
а имаш лепо, лепо ал отровно име неко.
Заборавићеш на жељу, отровнице, говорио си,
не играј се скривалице мојем временом
Изгубићеш се у тој игри без краја,
лудачо моја.
Мој пребрз корак, бег од слутње
разнеће ме олуја која се у теби крије,
моја предуга ћутња, нада
умориће се Оркан кога нико никад укротио није.
Коме сам журила, од кога ћутала
кад сам све те године са твојим временом спавала,
само с твојим временом спавала
барабо, барабо моја.
Да сам смела да ти верујем док си годинама говорио
стално касниш, мала моја
ти касниш јер журиш,
па твоје време тек сад сније.
Шта то чујем – Горко вино и маслине…?
Е, што нисам умела, можда не бих лагала
само, ни сад ми не смеш веровати,
а кунем се, било је то само једном
с твојим сам временом спавала.
Нећу, нећу те више чак ни уз осмех
барабом својом звати
па, данас се свако свакоме може дати,
лептиров се живи живот, а мислиш вечност нас прати.
Сад мање касним, све дуже чекам.
Знам, стигла ме освета закаснелих киша,
ја касним јер журим
заборавићу на жељу
тако си говорио, барабо,
барабо моја.
Питаш да ли жалим? Зашто? Ма, не!
Жалим само онај стих
да л је увек наш
-Горко вино и пољупци
твоја хита мојој руци –
Жалим што је у теби остао сав кошмар нашег времена,
много бора,
по нека седа разбарушеног прамена.
Жалим што се више и не сећам јеси ли ти говорио
стално касниш, мала моја,
ти касниш јер журиш,
на почетку своме нећеш стићи,
а ко ће те тешити кад стигне крај.
Ух, лепо ти је, лепо ал опако
и отровно име неко.
Видиш, то моје лепо, а опако име
с другим чека први снег ове зиме,
то моје у теби залутало име
хеј, барабо моја, чујеш ли ме?!
Кунем се временом
ево, временом ти се кунем
никад више нећу волети,
нећу волети, имена ми!
Сад ми мораш, сад ми мораш заиста веровати…
Ја не журим више,
на крају овог пута пребирам те кише
пожутело лишће, сећања далека.
Остало ми само лепо,
лепо, ал отровно име неко.
