Вила са Кошара
(Народна родољубива песма; стихови: Невен Милаковић; пева: Јефимија Ђиновић)

Одсјекли јој, пси, увојке,
Сустигла је мрска хајка,
Ал` се неда зор ђевојка,
Нагоркиња наша, мајка.

Но крстаче ове стражи
И аманет витезова,
Јуначке им ране блажи
Старом пјесмом са Косова.

Тихо тужи и запјева,
Неневикла на окове,
К`о Косовка, негда, дјева,
Мртву браћу пјесмом зове.

Вратите се соколови,
Вратите се мени амо,
Траже од нас прађедови,
Да душмане ишћерамо.

Дижите се див јунаци,
Почивати не смијете, Треба јарам да се збаци
И да опет погинете.

Мора Космет да се брани,
трулије су њине кости,
дижите се опјевани, а њима нек` Бог опрости.

Они мртви св`јетом ходе,
Нијесу ни били живи,
Ајде браћо, устај роде,
Јуриш соколови сиви!

А ја гледам лијућ сузе
Гдје нас мртви ћиве каде
Ко нам браћо душу узе
Брзо сви на барикаде.

Крвав мјесец врх Кошара,
Гробнице га србске скриле,
Језним ехом мрак дамара,
И јецајем горске виле.

Смртним ропцем шума збори:
Вратите се браћо мила,
Зар вам мушки рс не кори посестрима ваша вила!?

Песма „Вила са Кошара“ посвећена је свим витезовима са Кошара.

Ознаке: Јефимија Ђиновић, Вила са Кошара, етно поп, Невен Милаковић, песма за лаку ноћ, родољубива песма, романса