Саградићу шајку
(Староградска песма; стихове: Мита Поповић, пева: Предраг Гојковић Цуне)
Саградићу шајку
од сувога кедра,
катарку ћу од шимшира,
а свилена једра.
Сузама ћу шајки
да извезем име,
што их роним непрестално,
кад нико не види ме.
Па ћу пустит’ шајку
низ таласе мирне,
а уз њена једрила ће
уздах да ме мине.
Саграђена шајка
поче да се креће,
ал’ у луку одређену
никад стићи неће.