Леп је божур, нане
(Текст: Светлана Стевић Вукосављевић; пева: Јелена Томашевић)

Леп је божур, нане,
кад га роса роси,
а мој драги, нане,
кад астраганку носи.

Он је носи, нане,
на ту десну страну,
па не могу, нане,
да му нађем ману.

Прва му је мана
рђава му нана,
друга му је мана
што пуши дувана.

Друга му је мана
што пуши дувана,
трећа му је мана
скита по мејана…

Oznake: jelena tomašević, Lep je božur nane, narodna pesma, pesma za laku noć, romansa, Svetlana Stević Vukosavljević