Прочитај ми чланак

ТУЖНА СУДБИНА БЈЕЛОГРЛИЋА: Комшије откривају непознате детаље о његовом животу

0

Комшије откриле све тајне прослављеног глумца и редитеља.

Глумац и редитељ омиљен је у свом родном месту, а ни он није заборавио Баранђане. Сваког лета је тамо, а и нема комшије којем није дао бар малу улогу у неком свом филму.

Медија центар Београд

Прослављени глумац, редитељ и продуцент Драган Бјелогрлић, родом из Баранде, управо тамо проводи највећи део времена, а његове комшије су радо попричале о њему и његовој породици.

Прва особа која је открила нешто о Бјелогрлићу је бака Меланија Васић, која станује одмах поред породичног дома Бјелогрлића. Каже, Драгана и његовог брата Горана зна од малих ногу, а у добрим је односима и са његовом мајком Надом.

„Знам га од малих ногу, увек је био јако фин дечко. Драган је живахнији и енергичнији, Горан је некако током целог детињства био много мирнији. Мада, обојица воле да се шале са људима. Мајка им је јако фина, поштена жена. Преко лета она је стално овде у селу, а чим почне зима, одлази за Београд. Дивне су комшије! За Ускрс њихова мајка Нада офарба јаја и донесе поклоне за моје праунуке“, прича бака Меланија и открива како је Бјела изгубио оца Томислава када је имао 18 година и да се од тада сам борио да успе у животу.

„Деда им је био опанчар, радња му је била ту где је кућа… А Драган и Горан су били момци када су изгубили оца. После су се сами борили кроз живот да успеју. Њихова мајка Нада се увек борила да им обезбеди да имају све најбоље, а Драган се сам трудио да успе и да се школује. Није лако деци која изгубе једног родитеља да наставе да се боре, али они су то ипак успели. Колико год да им је било тешко то што су одрастали без оца, они никада то нису показивали, већ су се увек трудили да буду бољи. Сећам се када је долазио овде на распусте, никада није показивао колико му је тешко, већ је стално учио и борио се за опстанак у великом граду. Није ни једном ни другом било лако, знате како је када долазите из малог места и у граду покушавате да се снађете. Свака њима част како су успели тако у животу“, каже прва комшиница, која додаје да је њихов отац Томислав, који је, као и мајка Нада, економиста по струци, желео да његови синови буду успешни грађевински инжењери, па је тако Драган уписао грађевински факултет, али је врло брзо прекинуо студије.

„Мени је, нажалост, отац умро кад сам био пред матуром. Један од последњих разговора који памтим с њим док је лежао у постељи био је управо тај да треба да се бавим озбиљним стварима у животу, и то је подсвесно утицало на мој одабир грађевине. А у тренутку када сам био на студијама грађевине, иако ми је она добро ишла, схватио сам да није за мене. Постојала је зебња моје мајке и брата, али нису имали отпор према тој одлуци. Како би било да је мој отац остао жив, то не знам, мада мислим да ни ту не би било проблема“, говорио је својевремено Бјела.

А бака Меланија из Баранде открила је да ју је њен први комшија ангажовао да глуми у чак три његова филмска остварења.


„Глумила сам у чак три његова филма, за сваки ми је поштено платио. Јако сам задовољна што је прославио Баранду, далеко се чуло за наше село. Звала ме сестра из Скопља, каже видела сам те на телевизији у филму – завршава своју причу за “Блиц пулс” Меланија. Док смо шетали по Баранди, наишли смо на Бјелиног друга из детињства Зорана Вавића, који нам је рекао да су глумца јуриле све девојке у селу.- Током лета би по цео дан играо фудбал, излазио у кафану са друштвом и тако се забављао. Волео је да проводи време по кафанама, то сви знају у селу. Девојке су га стално јуриле, док је био дечак то је било зато што је долазио из града и тада су желеле да се удају за њега. Касније када је постао славан, многе су хтеле да буду са њим да би им омогућио да глуме у филму, па макар се скинуле голе. Желеле су да имају каријеру по сваку цену“, каже друг из детињства.

„Позитиван је увек био као дете, пун енергије и стално је тежио да иде ка нечему више. Мислим да још није успео да достигне свој врхунац, још неколико филмова који ће бити жешћи и мислим да ће онда стићи та велика слава. Треба још више да одушеви Србију и окружење“, објашњава Зоран.