Pročitaj mi članakFilmski klasik „Prohujalo sa vihorom“ skinut je sa ponude striming servisa HBO Maks.
У саопштењу се наводи да је филм из 1939. продукт тог времена и да осликава етничке и расне предрасуде које су „и тада биле погрешне, као што су сада“.
Радња филма смештена је у време америчког Грађанског рата, а често се налазио на мети критика због начина на који осликава ропство.
Филм је снимљен на основу романа Маргарет Мичел у којем су главни ликови задовољни сопственим друштвеним статусом и остали су лојални некадашњим власницима пошто је укинуто ропство.
Филм је освојио десет Оскара и још увек је остварење које је донело једну од највећих зарада на биоскопским благајнама, ако се узме у обзир и инфлација.
Хети Мекданијел постала је прва црна глумица која је номинована за Оскара, а у филму је играла слушкињу Мами.
Сценариста Џон Ридли је, у чланку за лист Лос Анђелес Тајмс, написао да филм велича стање на америчком југу пре почетка рата и да је пун „болних стереотипа о људима друге боје коже“.
„У филму су играле неке од највећих холивудских звезда, истовремено сентиментализујући историју која није постојала“, написао је Ридли.
У саопштењу ХБО Макс, наводи се да би било „неодговорно“ да филм и даље буде у понуди и то без „објашњења и ограђивања“ од „расистичких описа“.
Истиче се да би враћање филма без навођења историјског контекста био једнак тврдњи да предрасуде никада нису постојале.
Сличне варијанте постоје у одређеним епизодама цртаног филма Том и Џери.
На Дизни плус платформи уз опис цртаћа Дамбо из 1941. стоји порука да поједине сцене садрже „одређене застарале културолошке описе“.
ХБО је донео одлука у данима када становници многих америчких градова протестују против полицијске бруталности и расизма у САД.
Недавно је и Нетфликс повукао из понуде серију Мала Британија у којој је Мет Лукас и Дејвид Вилијамс тумаче ликове различитог етнилког порекла.
Анализа Амола Раџана, ББЦ уредника
Ово није само питање једног филма. Ради се о много широј теми – како гледамо на историју по данашњим стандардима, чак и под условом да прихватимо да су они врло флексибилни и једног дана ће се и они наћи под лупом.
Да ли се ради о старим споменицима или филмовима из 1939, чини се да се рађа глобални покрет који тражи преиспитивање наслеђа. А на том путу су бројне потешкоће. И поставља се питање, где ћемо се зауставити?
Ово је можда почетак стварања новог фронта у нашим „културним ратовима“, које додатно распирују дигитални медији. Због тога сам се сетио Вилијама Фолкнера који је изгледа био у праву када је написао:
„Прошлост никад не умире. У ствари, она чак и није прошлост“.
