Прочитај ми чланак
ГУСЛЕ — гудачки музички инструмент о чијем пореклу постоји неколико хипотеза — да су словенског порекла, да су изум српског народа или да су прихваћене од Арапа. Први писани извори о гуслама датирају из 14. века. Везују се за патријархалну средину, па су на тај начин симбол националног идетитета и преносилац епске јуначке прошлости. Као инструмент омиљен у народу, гусле су богато украшаване резбаријом и то мотивима косовског боја, Првог и Другог српског устанка, као и симболима змијом и аждајом.
ГАЈДЕ — назив потиче од арапске речи „гаида“ — мелодија. Под тим именом или незнатно измењеним сусреће се на целом јужнословенском простору, као и код Мађара, Бугара, Словака, Шпанаца, Португалаца…Гајде су аерофони, соло инструмент, састављене од мешине и дрвених делова.
ЗУРЛЕ — аерофони музички инструмент, персијско — турског порекла. Подручје заступљености су косовско — метохијска област и Македонија. Састоје се од дрвене цеви са левкастим проширењем и рупицама за свирање, славеца и писка с медником. Употребљавају се у пару: две велике или две мале зурле. При свирању се увек држе право при чему један зурлаш свира мелодију, а други га прати у једном тону, уз празњу великог добоша — тапана.
КАВАЛ — аерофони инструмент, у прошлости распрострањен код балканских пастира. Облика дуже цилиндричне цеви, од јасена, липе, јоргована, са 11 рупица за одабирање тонова. Свира се обично у дуету, у два кавала, а звук који производе је мек. Власи — сточари, у Македонији, сматрају га божјим инструментом, док су сви остали (зурле, гајде, тапани) ђаволски.
ДРОМБУЉА — порекло овог инструмента везује се за Азију. Израђује се од метала у виду потковице кроз чију средину пролази еластична опруга, која је на једном крају слободна, а на другом причвршћена за гвоздени рам. При свирци инструмент се држи међу зубима, а слободан крај опруге трза се прстом.
ДАРАБУКА — мембранофони инструмент оријенталног порекла, начињен од печене глине прилепљеном, или тањим концем привезаном кожом. При употреби инструмент се држи на крилу (ако свирач седи) или под мишком (ако стоји), а по кожи се удара прстима једне руке. Дарабука служи као ритмичка пратња и најчешће се налази у саставу народних оркестара. Територијална распрострањеност овог инструмента је Македонија и Косово.
ТУМБЕЛЕК — мембранофони инструмент, облика плитког суда од печене глине превучен кожом по којој се удара са два батића. На дну има неколико гласница.
ДАИРЕ — мембранофони инструмент арапског порекла, који се састоји од обруча сачињеног од дрвета кестена или јавора, на коме је само са једне стране разапета овчија или козја кожа прилепљена домаћим квасцем или туткалом. У обручу је изрезано шест до осам прореза у који се причвршћују пљоснати метални колутићи који при ударима звецкају. Обично се држе у левој руци док се прстима десне руке и доњим делом шаке удара по кожи. Даире су ритмички инструмент уз чији се ритам игра. Као солистички инструмент употребљавају га жене најчешће на Косову и Метохији, у Македонији и Босни.
БУБАЊ — мембранофон, ударачки инструмент, који се састоји од шупљег ваљка, најчешће од ораховог, буковог или храстовог дрвета, са разапетом кожом (телећом, овчијом, магарећом) на обе стране. У кожу се удра маљицом и прутићем. На фрескама у Србији се јавља још у 14. веку.
ФРУЛА — најзаступљенији музички инструмент у балканско — карпатској области. Сам термин се сматра лексичким остатком средњовековних Влаха. Фрула је пастирски инструмент са писком на задњој страни, украшава се бојеним шарама или металном жицом.
ДУДУК — пастирски инструмент, у околини Бора најчешће се израђује од јасеновог дрвета, са шест рупица за свирање. Украшава се прстеновима од рожине.
БУШЕН — сигнални дувачки музички инструмент, пастирска труба од савијене коре дрвета, карактеристична за подручје североисточне Србије (Хомоље, Црноречје, Неготинска крајина), али се сусреће и код других европских народа (Румуна, Мађара, Словака, Руса, Скандинаваца). Бушен сточари праве у пролеће, најчешће од липове или врбове коре, дужине од 1,5 до 3 метра, па се због дужине при свирци ослања на земљу. У прошлости је био обичај да се бушен употребљава на Ђурђевдан.
ШУПЕЉКА — инструмент сличан кавалу само мањих димензија, најчешће се израђује од шимшировог или дрвета шљиве, али и од бивољег рога. Назив овог инструмента потиче од цеви која је потпуно издубљена, шупља и отворена на оба краја. Као пастирски инструмент, заступљена је код готово свих балканских народа.
ВОЈНИЦЕ — пастирски солистички инструмент на коме се изводе сетне мелодије, па се у прошлости могао чути и на сеоским седељкама, прелима, мобама. Најчешће се израђује од дрвета шљиве, дивље крушке, багрема, вишње, брезе… Двојнице су двоцевне свирале, састављене од свирале — јединке, исте дужине у једном комаду дрвета. Рупице за свирање распоређене су тако да се на једној цеви налазе четири, а на другој три. При свирању дува се истовремено у обе цеви па је свирка двогласна. Јављају се на читавом јужнословенском простору, изузимајући Словенију и Црну Гору.
(www.riznicasrpska.net)
