Прочитај ми чланак
Србија: Тура „Путевима змајева“ ускоро ће постати део европских „коридора културе“. Наша држава је земља богате традиције и раскошног нематеријалног наслеђа
Поред путева римских императора, мамута, хајдука, ћилибара и тврђава на Дунаву, кроз Србију ће туристи ускоро почети да путују новом културном рутом – „Путевима змајева“.
Србија је земља богате традиције и раскошног нематеријалног наслеђа, а у Заводу за проучавање културног развитка Србије, инспирисани причама, досетили су се да осмисле нову туру о змајевитим јунацима, вилама и змајевима. Тура почиње из Београда, с Калемегдана, а завршава се у Врању, у тврђави Марково кале. Кроз мотив змајевитих јунака испреда се прича о Немањићима и Бранковићима, средњовековним градовима и манастирима, народној традицији и митологији.
Историја
– „Пут змајева“ има потенцијал да постане европски пут културе, будући да су змајеви утемељени у митологије многих народа Европе – каже Мануела Граф из Завода за проучавање културног развитка Србије. – „Пут змајева“ садржи занимљиве теме које могу да повежу и остале регионе Србије и друге европске земље. Потрудили смо се да догађајем „Упловите у средњи век преко Голубачке тврђаве“ искористимо магијску моћ предања за промоцију културе, науке и туризма
.
Љубљана већ годинама привлачи туристе захваљујући мосту с фигурама змаја, на основу чега испреда причу да је то био град који штите ова створења. По угледу на словеначке радионице за децу, и „Београдска тврђава“ је покушала да осмисли игру „Трка за змајем“, али она није заживела.
Комплетна тура „Путевима змајева“ трајала би бар недељу дана, па се туристима препоручује да, док не заживи, посете само неке од тврђава, манастира и манифестација које се тим поводом одржавају.
Тура, дакле, почиње из Деспотове куле. Змајевити деспот Стефан Лазаревић, према предању син царице Милице и Змаја од Јастрепца, у Београду је имао своју кулу, а сахрањен је код манастира Копорин, надомак Велике Плане.
Трпеза
Прича о њему доводи се у везу и са величанственом Голубачком тврђавом. Змај Огњени Вук или Вук Гргуревић, син слепог Гргура и унук Ђурђа и Јерине, добио је Орден Змаја краља Сигисмунда. Голубац се увелико припрема да постане део ове туре, а недавно је организован велики догађај реконструкције средњовековног града. Том приликом посетиоци су могли да уживају у богатој трпези, да затраже савет од видарке с мелемима, да пробају вино, слушају путујуће музичаре „Флауто Долче“… Такође, чули су причу о томе како је кнез Лазар освојио до тада неосвојиву тврђаву Голубац, где је и на који начин погинуо славни пољски витез Завиша Црни, шта је радовало или мучило овдашњу властелу – деспота Стефана Лазаревића, војводу Јеремију, Ђурђа Бранковића и његову жену Проклету Јерину, али и како су живеле обичне средњовековне сељанке и виле с Дунава.
Пут се наставља ка Мироч планини, која је одувек била стециште вила, посебно виле Равијојле, посестриме Краљевића Марка. Девет Југовића, ујаци змајевитог Стевана Високог, живели су у Прокупљу, у средњовековном граду Хисару. Пиротски град прича причу о Момчилу, ујаку Марка Краљевића, и његовом крилатом коњу Јабучилу. Змајевити Краљевић Марко има, пак, своје Марково кале, изнад Врања, под којим сада спава, како легенда каже.
ШАБАЦ
И они који не знају где се налази Мачва, чули су за Змаја од Ноћаја
У шабачком музеју одлучили су да искористе популарност Стојана Чупића, јунака Првог српског устанка.
– Сваки предмет мора да подржава причу коју чују посетиоци – каже Бранислав Станковић, директор Музеја у Шапцу.
У овом музеју наводе да култура и историја морају да се причају, јер нико неће ући у музеј да би видео мртву ствар, али хоће да чује занимљиву причу.
Ткаље и видарке
У местима која посећују туристи замишљено је да они доживе право путовање у историју и традицију средњовековне Србије. То би била и јединствена прилика да свако испроба средњовековни костим или фризуру, да уз помоћ средњовековне ткаље и њеног разбоја докучи вештине ткања, да победи средњовековног витеза у надметању надвлачења конопца, да му видарка старим мелемима извида неку рану…
(Вечерње Новости)
