Прочитај ми чланак

СЛУЧАЈНО ИЛИ НЕ Иво Андрић је ово давно нама предвидео

0

Срби су постали таоци воље једног човека. То је јасно као дан, поготово када људи око њега изјављују како су народу "дозволили социјални живот", "попустили смо вам у изборним условима" и тако у круг. Ево на који је начин људе, попут председника Србије Александра Вучића, описивао наш нобеловац Иво Андрић, али и времена у којима владају.

– Постоји такав тип несрећног човека који од рођења до смрти живи у заблуди да је, по нечем, позван да се бави јавним пословима, да исправи што је криво и изводи на чистину што је замршено, а у ствари се бави само самим собом и својим мутним амбицијама, ничим више и ничим другим – написао је својевремено наш нобеловац у постхумно објављеној књизи 1976. године – „Знакови поред пута“.

Ту још пише и види Андрић оно што не пролази, карактерне особине таквих људи које, очигледно не зависе од времена у којем живе, већ од карактера човека о којем се ради. Па је тако Андрић описао и каквим се људима окружују људи менталног склопа горе описаног.


– У круг тих својих послова он увлачи све: идеје, покрете, установе, јавне људе и скромне незнанце. Болујући од фиксне идеје да је он у вези са свим што постоји и да се све на свету њега тиче, он ниже грешку на грешку и глупост на глупост. Али убеђен и упоран, он то не примећује. Сваки му је корак погрешан, јер иде у наопаком правцу. И на штету је и досаду свему и свима око себе.

Али, требало би ту подсетити и на то како је Андрић видео другу страну. Ништа се то не дешава џабе, јер те владаре некако народ бира и потчини им се, а и за то је наш нобеловац „Поред пута“ имао јасно објашњење.

– Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико унаказити и збунити схватања једног народа да здрав разум и прав суд о њему толико отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла, него и своју сопствену корист од очигледне штете – записао је Андрић.

Деценијама касније, читајући речи нашег нобеловца, у глави је слика данашњег времена и готово свест да је писао о садашњости.