Прочитај ми чланакУ клубу „Тесла“ у Београду отворена је изложба о животу и делу Саве Мркаља, реформатора српске ћирилице и језика. Том приликом је најављено да ће спомен-плоча, поводом 235 година од рођења овог претече Вука Караџића, бити постављена у његовом родном месту Сјеничаку на Кордуну у Републици Хрватској на тамошњој недавно обновљеној српској цркви.
О значају лингвистичке реформе Саве Мркаља и њеном утицају на каснији развој српског језика говорио је др Момчило Суботић, научни саветник Института за политичке студије. Он је рекао да је и после два века занемарен значај дела овог најпросвећенијег Србина са почетка 19. века и истакао је потребу да се врати у школске програме.
– У свом делу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ из 1810. године Мркаљ се залагао за примену фонетског писма базираног на народном језику и правилу „пиши како говориш“. Тадашњу старословенску и црквенословенску азбуку, која је имала 46 слова, а према неким изворима и више од 50, свео је на 29, од којих је већина у данашњој нашој азбуци – напоменио је др Суботић.
Аутор спомен-плоче Сави Мркаљу је академски вајар из Београда Љубиша Манчић, а израђена је у уметничкој ливници „Кузма“ у Смедереву уз финансијску подршку а Кордунаша из Чикага Далибора Мркаља, Светозара Данчуо и Петра Влајнића. Поред ове која ће бити постављена у Сјеничаку, исти аутори су и спомен-плоче која је пре две године постављена у Бечу, месту где је пре 185 година умро Сава Мркаљ.
ТРИ ДАНА ТОТАЛНОГ ЛУДИЛА: Срби "запалили" Чикаго, играло се коло, јела се јагњетина (ВИДЕО) https://t.co/3Xgz3JAmgt
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 19, 2018
Душан Вукојевић се осврнуо на тадашњу оштру негативну реакцију црквене хијерархије према Мркаљевом делу, али и самом Мркаљу.
Председник „Крајишког привредника“ из Београда Мирко Радаковић је упознао присутне са иницијативом да новосаграђена Основна школа у земунском насељу Бусије понесе име по Сави Мркаљу. Била би то прва школска установа у Србији са његовим именом. Последња школа која се звала по Сави Мркаљу била је у Сјеничаку, али је после прогона српског становништва са Кордуна она угашена.
Председник Српског културног центра „Ћирилица“ Милорад Ђошић је најавио да ће у оквиру обележавања 235. годишњице од Мркаљевог рођења и 185. од смрти, ово удружење бити домаћин научног скупа који је заказан за почетак октобра.
У оквиру обележавања 2018. као Године Саве Мркаља, подсетио је Синиша Рудан, одржане су изложбе у Чикагу и Торонту, а најављене су у Требињу, Винџору (Канада), Трстенику, Војнићу и Сјеничаку, биће штампана и негова Сабрана дела и одржане друге манифестације посвећене њему.
Прву писменост овај српски великан, подсетио је протојереј ставрофор Чедо Савичић, стекао је у свом родном селу у оквиру парохијске цркве Свете Петке која је недавно обележила три века постојања.
