Сабор трубача у Гучи је велика народна светковина, која се претворила у туристичку, али је веома важно да постоји, казао је у интервјуу Танјугу овогодишњи домаћин манифестације, књижевник Добрица Ерић.

„Традиција се није изгубила, манифестација је добила нове пропламсаје, али још чува корене“, истакао је Ерић.

Он сматра да су се поједине ствари у српској култури „окренуле наглавачке“. Према његовим речима, тај „сатанистички програм“ је кренуо са Запада пре двадесетак година, праве вредности су поништене, а све „неморално и ненормално“ се истиче и награђује.

Чинило се, како је казао Ерић, да је то био сулуди сан. Међутим, то је сада постала наша стварност. „Жртве се претварају у кривце, а кривци добијају статус жртава, најгоре се хвали, а најбоље прећуткује“, наводи књижевник.

Мишљења је да је нашем и светском окружењу непотребно све оно што је добро, људско и Божије. „Не знам до када ће се то догађати, али је погубно, нарочито за мале народе који немају снаге да се одупру“, сматра Ерић.

Најдраже манифестације су му оне где песничка реч још значи, а таквих је све мање, оценио је песник.

Србија има пуно културних догађаја, али се, како наглашава, претварају у нешто друго, јер песници на њима статирају. Највише воли „Витезово пролеће“, „Миљковићеве вечери“.

У Републици Српској, напомиње, има више тих лепих дешавања, којима се радо одазива.

Према његовим речима, наши људи измишљају бројне манифестације како би сачували себе и своје корене.

„Које год село је нешто осмислило и направило, после тога живи читаву годину од прикупљене енергије ишчекујући исту манифестацију“, рекао је Ерић.

Места у Србији, нарочито на истоку и југу која нису смислила ту „одбрану од зла и немоћи“, изумиру. Несрећном народу је, истиче, најпотребнија радост сада када је сиромашан.

Ерић сматра да се мора подстаћи рађање деце, јер је то начин да се сачува нација. „И не само то. Тако ћемо се одужити прецима, али и заслужити будућност“, рекао је он.

Ипак, како је додао, Срби су још паметан народ, иако су многи мозгови „чиповани“. „Нашој деци се штампа лажна историја у Бону, Паризу и Лондону, па сам зато написао своју“, рекао је Ерић, додајући да је то књига „Бројаница из Грачанице“ и представља „повесницу српске части и бешчашћа са 1.333 чворића“.

Пишући је, како каже, везао се за Христове године, а најавио је и нову која ће имати 1389 чворића.

„У припреми је још једна нова књига за децу која ће говорити о томе како су се људи, међу којима је и мој отац, бунили због свих техничких новина, попут електрификације“, вели он.

Спрема се и неколико сликовница, али и збирка песама.

Ерић је књижевник – песник, прозни и драмски писац. Рођен је 1936. године у Доњој Црнући у Гружи. Заслужни је уметник града Београда, а прву збирку песама је објавио 1959. године.