Прочитај ми чланак

ОДЕ НАМ И ГЛОГОВАЦ: Чека га место у НЕБЕСКОЈ КАФАНИ уз бесмртне великане

0

Српски глумац Небојша Глоговац јуторс је изгубио најважнију, животну битку. Преминуо је у 48. години после тешке болести.

Подсетимо, Глоговац се против најтеже болести борио до последњег даха, а пре 10 дана хитно је примљен у Институт за онкологију. Тада су медији писали да је чувени глумац тешко болестан и да је његово здравствено стање озбиљно.
фото: Александар Јовановић Циле

Здравствено стање Глоговца нагло се погоршало последњих дана децембра, пред Нову годину, те је по савету пријатеља и лекара, наводно, првих дана нове године отишао у Немачку по помоћ и после консултација са тамошњим лекарима вратио се у Београд. Лечио се на Институту за онкологију Клиничког центра Србије, где је примао терапије.

Изненадна вест о смрти поштованог и цењеног глумца дубоко је потресла српску јавност и његове колеге, који су у шоку и неверици. За собом је оставио два сина и ћеркицу.

Напустио нас је тако млад, али чека га место у чувеној Небеској кафани, раме уз раме са највећим великанима српског глумишта.

На слици са друштвене мреже Фејсбук, досад су се, нажалост, нашли велики покојни уметници – Милорад Мандић Манда, Павле Вуисић, Бата Стојковић, Бата Живојиновић, Зоран Радмиловић, Душан Прелевић Преле, Момо Капор, Тома Здравковић, Јосиф Татић, Бора Тодоровић, Петар Краљ, Драган Николић, Љубиша Самарџић, Драгомир Бојанић Гидра.

Велимир Бата Живојиновић

Легендарни глумац Велимир Бата Живојиновић (82) преминуо је у мају 2016, у болници Свети Сава у Београду.

Југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац на филмском платну је дебитовао 1955. године у филму Песма са Кумбаре. Глумио је у више од 280 филмова и телевизијских серија.
фото: Драган Кадић

Снимао је филмове у којима је играо главне улоге на просторима свих бивших југословенских република. Један је од родоначелника такозваног „Црног таласа” у југословенском филму, насталог почетком шездесетих, у којима је континуирано наступао све до касних седамдесетих година.

Паралелно с њима, играо је и у тзв. партизанским филмовима у којима се прославио током 60-их и 70-их, а један од њих, Валтер брани Сарајево, му је донео велику популарност у Кини.

Осим глуме, упоредо се бавио и политиком. Од почетка деведесетих година био је посланик Социјалистичке партије Србије у неколико мандата, а 2002. године био је кандидат СПС-а на републичким председничким изборима у Србији. Сматра се највећим српским глумцем, са највише улога.

Драган Николић

Прослављени глумац прву значајнију улогу остварио је у филму „Кад будем мртав и бео“ Живојина Павловића, улогом сезонског радника лабилног морала који на крају гине.

Главне и веће споредне улоге Николић је остварио је у више од тридесет филмова: „Млад и здрав као ружа“, „Национална класа“, „Ко то тамо пева“, „Нешто између“, „Балкан експрес“. Велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија „Отписани“ и „Повратак отписаних“.

Павле Вуисић

Упркос чињеници да није био школован глумац, један од највећих српских глумаца, Павле Вуисић, је током свог глумачког века одиграо је преко 100 улога на којима су му тада завидели.
фото: Принтсцреен

Али, и поред свог талента ретко је добијао главне роле. Једни су заступници тезе да их није заслуживао, а други су тврдили да их сам Павле никако није желео. Великан српске сцене преминуо је 1. октобра 1988. године. у Београду.

Зоран Радмиловић

Радмиловић је током своје богате филмске, серијске и позоришне каријере, тумачио улоге у 104 различита остварења, и то у филмовима као што су „Маратонци трче почасни круг“ и „Мајстори, мајстори“, серији „Мајсторска радионица“, као и представама „Радован ИИИ“ и „Краљ Иби“.
фото: Принтсцреен

Овај глумац је остварио низ успелих улога у позоришту, на филму и телевизији. Своју последњу, 299. по реду представу „Радован ИИИ“, Зоран је одржао 9. јуна 1985. године уз велике болове. Међутим, опет уз његову велику жељу представа је одржана до краја. Само три дана касније пребачен је у болницу из које се није вратио. Преминуо је 21. јула 1985. године.

Љубиша Самарџић Смоки

Легендарни глумац Љубиша Самарџић преминуо је јесенас, у 81. години живота. Љубиша је имао тешку операцију мозга, а његово здравственео стање последњих неколико дана је било изузетно лоше.
фото: Принтскрин Yоутубе

Његово стање се погоршало због хроничне леукемије од које је боловао дуже време. Љубиша Самарџић је рођен 19. новембра 1936. у Скопљу у породици рудара. Постао је истакнуто име у југословенској кинематографији. Таленат га је предодредио за велике успехе, а посебност коју је носио у себи учинила га је легендом. Био је ожењен Мирјаном, са којом је био у браку 50 година у браку.

Данило Бата Стојковић

Данило Стојковић је глумачку каријеру почео у Југословенском драмском позоришту1959. године, а три године касније је постао стални члан Атељеа 212. Остао је запамћен по својим духовитим наступима због којих је касније стекао славу.
фото: Принтсцреен

Најславније улоге остварио је осамдесетих, када је по сценаријима Душана Ковачевића снимио низ славних и култних комедија „Ко то тамо пева“, „Посебан третман“, „Маратонци трче почасни круг“, „Балкански шпијун“.

Драгомир Бојанић Гидра

Гидру сви памте по улози Жике Павловића, коју је играо од 1978. до 1992. године у серијалу“Жикина династија“. Такође је остао познат и по улогама каплара Јанићија у филму „Марш на Дрину“ Жике Митровића и агента Микуле у серији „Повратак отписаних“.

Бојанић је снимао и у Италији под псеудонимом Ентони Гидра и шездесетих година се појавио у 10 вестерна.

Јосиф Татић

Шира телевизијска публика памти његове филмске улоге из многих филмова „Три карте за Холивуд“, „Засад без доброг наслова“, „Последњи круг у Монци“. Татић је остао запамћен у улози Јатаганца у серији „Бољи живот“, а бриљирао је и као Тале у „Грлом у јагоде“. Преминуо је 8. фебруара 2013. године.

Миодраг Петровић Чкаља

Великан југословенске глумачке сцене Миодраг Петровић Чкаља годинама је мамио осмехе својим ванвременским хумором.
фото: Принтскрин Yоутубе

Најбоље улоге остварио је у серијама „Љубав на сеоски начин“, „Камионџије“, „Врућ ветар“. Преминуо је 20. октобра 2003. године.

Мија Алексић

Рођен је 1923. године у селу Горња Црнућа, код Горњег Милановца. У октобру 1941. године, када је немачка војска предузела масовно стрељање становништва у Крагујевцу, побегао је спасавајући голи живот. По завршеној гимназији у Крагујевцу уписао је права.
фото: Yоутубе Принтсцреен

Често прекораван да без мере расипа свој талент, Алексић ипак достиже сам врхунац глумачког стваралаштва не само у Нушићевим, Гогољевим и Молијеровим комадима већ и у својим естрадним подухватима, прокламирајући начело: Играј естраду као највећу комедију.

Глумом се аматерски бавио још од гимназијских дана. Од ослобођења, па до 1948. године био је члан Народног позоришта у Крагујевцу.

Био је члан Југословенског драмског и Народног позоришта у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1951. и ради све до 1965. године, када је прешао у Народно Позориште где је и окончао своју позоришну каријеру.

Играо је и у Атељеу 212 и другим сценама. Од 1977. године имао је статус слободног уметника.

Мија Алексић је умро 13. марта 1995. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Петар Краљ

Један од најзначајнијих српских глумаца, који је остварио више од 3000 улога, почео је своју глумачку карију почетком шездесетих, у чувеном филму „Саша“.

Од тада па до недавно ређао је улоге, и на филму и у позоришту, по којима су та дела била упамћена. Преминуо је 10. новембра 2011. године.

Боривоје Бора Тодоровић

Славни глумац умро је у јулу 2014. у Клиничком центру Србије након неколико дана проведених у болници у критичном стању. Бора Тодоровић (84) је имао мождани удар и потом је пао у кому. Глумац је оперисао слепо црево, али му је током опоравка позлило, после чега му је констатован мождани удар. Пре операције Бора се није жалио, нити је ишта указивало на то да има озбиљнијих здравствених проблема.
фото: Дамир Дервишагић

Рођен је у учитељској породици и у Београду 5. новембра, 1930. године. Студије машинства је заменио глумом и студирао у класи са Љубом Тадићем, Слободаном Цицом Перовићем и Марком Тодоровићем код професора Јозе Лауренчића. Брат је славне Мире Ступице и отац је глумца Срђана Тодоровића и глумице Дане Тодоровић.

Његов први позоришни ангажман био је у Београдском драмском позоришту, али је са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом. Многе реплике ликова које је играо данас су препознатљиве и често се цитирају. Играо је у врло различитим улогама, од пионира нове уметности филма и заговорника нових слобода у филму „Маратонци трче почасни круг“; комичног лопова и преваранта који преживљава ратне године у „Балкан експресу“ до вође ромске мафије у „Дому за вешање“ и лика Луке Лабана у „Професионалцу“.

Милорад Мандић Манда

Преминуо је у јуну 2016. године на сцени позоришта Вук Караџић. Манду је реанимирала хитна помоћ дуже од сат времена, али, нажалост, његов организам није успео да се избори и глумац је преминуо.
фото: Дадо Ђилас

У својој 21. години је постао члан београдског аматерског Експерименталног драмског студија. 6 година касније је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића.

Од 1989. до 1995. је водио емисију за децу „С оне стране дуге“, што га је уз Бранка Коцкицу, учинило најпопуларнијим дечјим глумцем и забављачем. Од 1995. је водио емисију „Више од игре“. Милорад Мандић је играо у бројним српским филмовима. Најзапаженија улога му је у филму Срђана Драгојевића „Лепа села лепо горе“. Био је водитељ квиза „Узми или остави“, а водио је и квиз „Ја волим Србију“.