Прочитај ми чланакКвантитет наших играних филмова о српском средњем вијеку је невелик, али је квалитет изузетан. С друге стране, серија „Немањићи – рађање краљевине“ није заслужила ни прелазну оцјену.
Признајем: срамота ме је да гледам серију „Немањићи – рађање краљевине“. Сценарио те серије наругао се нашем средњем вијеку, а ни глумци се нису много потрудили. Најбоље би било да се ова серија, кад је већ тако кренуло, никада није ни догодила. Да бисмо утврдили о каквом фијаску је ријеч, морамо с нечим да упоредимо.
Ми Срби можемо да се похвалимо квалитетним играним филмовима о средњовјековним темама, иако је њихов број невелик – само четири (4). Сва четири филма су снимљена у социјалистичкој Југославији.
Први играни филм је „Чудотворни мач” (1950) који је режирао Војислав Нановић, а сценарио је поред њега писао и Југослав Ђорђевић. Главну улогу чобанина Небојше игра млади Раде Марковић. „Чудотворни мач” је екранизована бајка настала на мотивима словенског фолклора, а посебну инспирацију црпи из српске народне приповијетке „Баш челик” коју је Вук Стефановић Караџић објавио 1870. у Бечу. У снимању су учествовали балет Народног позоришта у Београду, Симфонијски оркестар Радио Београда, Хор Радио Београда и ескадрон Коњичке милиције града Београда, што свједочи о озбиљној подршци коју су овом остварењу „Звезда филма“ из Новог Сада дале комунистичке власти у вријеме када су се баш о свему питале.
Филм „Чудотворни мач” не бави се, дакле, историјском, већ фолклорном темом. Не треба да буни што зло чудовиште, ког побјеђује добри чобанин Небојша, носи турско име Баш-челик, јер је вишевјековно робовање под туђином у штошта уносило несловенске наслаге. Ријеч је, подвуцимо, о словенском фолклору који вуче коријен из прасловенске постојбине и највише наликује бајци о Кошћеју Бесмртном, која постоји и код Западних и код Источних Словена. Дакле, Срби су ову бајку са собом донијели на Балканско полуострво у раном средњем вијеку.
На сљедеће игране филмове који су се тицали српског средњег вијека чекало се чак до 1981, када су снимљени „Доротеј” и „Бановић Страхиња”.
Филм „Доротеј” говори о животу православног калуђера Доротеја, који народним љековима, на чудесне начине, лијечи болеснике. У филму су приказане вјечите људске врлине (љубав, доброта, пожртвованост) али и вјечите људске слабости (властољубље, сујеверје, незнање).
„Доротеј” је први пут на великом платну приказао српску друштвену љествицу у средњем вијеку, од властелина до себара. Догађаји су стављени у 1308. када је Србијом владао краљ Милутин Немањић. Филм је режирао Здравко Велимировић, сценарио је писан према мотивима романа „Доротеј“ Добрила Ненадића, а ријеч је о продукцији „Авала филма“ из Београда. Главне улоге тумаче Гојко Шантић, Горица Поповић и Велимир Бата Живојиновић.
Филм „Бановић Страхиња” је екранизација истоимене српске епске пјесме, а приказује вријеме непосредно пред Косовску битку, када су Србијом харале прве османлијске банде. У филму се, као и у епској пјесми, супротстављају двије стране, хришћанска и муслиманска, а поред ње, када је ријеч о Србима, традиционалност и човјечност. Бановић Страхиња се праштањем издиже изнад казне да грешну жену због прељубе с Турчином треба стигматизовати одузимањем вида и у томе се супротставља Југ Богдану и браћи Југовић. Бановић Страхиња, под тим именом, није био историјска личност. Има тумачења да је народна поезија кроз лик Бановић Страхиње сачувала успомену на Ђурђа Страцимировића Балшића који је од 1385. до 1403. владао Зетом. Филм је режирао Ватрослав Мимица, а главне улоге су играли италијански глумац Франко Неро, њемачки глумац Герт Фробе, затим Драган Николић, Раде Шербеџија и Сања Вејновић. Филм су продуцирали „Јадран филм“ из Загреба и „Авала филм“ из Београда.
У спомен на шест стотина година од Косовског боја, у продукцији „Центар филма“ из Београда, у режији Здравка Шотре и према сценарију Љубомира Симовића, 1989. је снимљен филм „Бој на Косову”. У филму који осликава велики догађај из 1389. глумила су нека од највећих имена: Милош Жутић, Горица Поповић, Војислав Брајовић, Жарко Лаушевић, Љуба Тадић, Бата Живојиновић, Бранислав Лечић, Светозар Цветковић и други. Крај осамдесетих година 20. вијека било је вријеме великог националног заноса српског народа и филм „Бој на Косову” је имао изузетну рецепцију публике.
Прича о српском дечаку – јасеновачком логорашу | СРБИН.ИНФО https://t.co/L55pEGqz5r
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 26, 2018
Квантитет наших играних филмова о српском средњем вијеку је невелик, али је квалитет изузетан. С друге стране, серија „Немањићи – рађање краљевине“ није заслужила ни прелазну оцјену.
