Pročitaj mi članak
Да се не ради о тексту који је објавила „Политика” не бих реаговао. Тим пре што ми не пада на памет да оспоравам право било коме, публици, гледаоцима, стручној јавности – да коментаришу, куде, да замерају, критикују, анализирају, па и да ако смо заслужили – хвале серију „Равна гора” чији сам аутор. Без обзира на то што у тексту под називом „Почеле полемике о серији Равна гора”,који је објављен 11. новембра у „Политици”, превладавају похвале изречене од највећег живог српског драмског писца академика Душана Ковачевића и највећег живог српског песника академика Матије Бећковића, због којих бих морао бити спокојан и задовољан – ипак, морам да се огласим.
То чиним и у име преко 200 мојих колега глумаца и преко 500 филмских радника, аутора, сарадника и страдалника који су последње две године под немогућим условима и у огромној финансијској оскудици – изгарали радећи ТВ серију „Равна гора”, како би била најбоља, како би личила на светску продукцију. Макар толико – да не допустим да неко блати и скрнави огроман напор и најбоље намере – а да притоме, како сам каже – није видео ни делић „Равне горе”. Повод ми није изнето мишљење великог хрватског редитеља који живи у Прагу господина Лордана Зафрановића, да „не зна да ли ће моћи да гледа серију“ – али да ипак мисли да ће она бити само ревизионистичка и да „неће изнети стварно стање ствари“ јер је могуће прављена да задовољи политичку елиту? Господин Зафрановић, кога се не усуђујем да ословим са „колега Зафрановић“ да се не би увредио, показује невероватни дар за видовитост износећи свој суд о серији, то јест о нечему што уопште није видео. Ипак, у томе – из мени непознатих разлога, предњачи једна дама, доктор историјских наука, госпођа Бранка Прпа.
Историчар нисам – али глумац јесам, који је почео да режира. То је тачно. Треба ли због тога да ме буде стид? Коме треба да се извиним? Госпођи Бранки Прпи? Интерпретатор историје нисам – аутор сам игране уметничке серије која говори о Србији у догађајима из априла 1941.године, па надаље. После изјава госпође Прпа, којој не мислим да треба оспоравати да је доктор историјских наука, и којој указујем свако поштовање као научном раднику и као жени – питам се: смем ли наставити?
Уваженој дами далеко било да желим да оспорим право да критикује, черечи, транжира и напада серију „Равна гора”. Свему томе сам се и надао. Мој рад и моје скромно дело морају бити подвргнути критици и суду, како најшире публике, тако и стручне јавности. Али морам признати да сам запањен изјавама госпође Прпе у „Политици” када каже: „Да није гледала серију и да нема намеру ни да је гледа, јер не гледа ни ’Сулејмана Величанственог’” јер је „Равна гора”, по њеном мишљењу, „политичка петпарачка прича“…и још екстра – да је моја серија „проблематичне теме и начина финансирања”!?
Што је превише – превише је. Значи – није гледала, али зна да је то политичка петпарачка прича. Баш као госпођа Прпа о „Равној гори” – на сличан начин је поводом романа „Нож” Вука Драшковића 1982.године на партијским пленумима говорио народни херој Владо Шегрт: „Ја ту књигу нијесам читао, али тражим да се она забрани.”
Егзактност науке којом се бави госпођа Прпа не трпи произвољност, малициозност и сујету – већ само факта. Дакле, поручујем јој да ипак припреми свој стомак, нека одвоји мало свог драгоценог времена и нека погледа, или гледа „Равну гору” – па нека распали. Стручно, аргументовано и одговорно. А што се тиче „проблематичног начина финансирања” серије „Равна гора”, на које алудира госпођа Прпа – нека јој служи на част. Јасно је да се ова дама поред историје разуме и у паре, највише у туђе.
(Политика)
