Pročitaj mi članakMinistarstvo kulture i informisanja objavilo je posle 17 dana kašnjenja rezultate konkursa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva za 2017. godinu.
Највише новца отишло је фестивалима Битеф и Кустендорф – 14 и 13 милиона динара, од којих је први добио милион мање него прошле године, а други чак три више него лане. Расподела новца поделила је уметнике и културне раднике на задовољне и незадовољне, а овог пута реаговања је било и пре објаве самих резултата.
Тако је директорка Београдског фестивала игре Аја Јунг поводом незваничних информација да ће „БФИ бити слабије подржан него иначе“, у ауторском тексту оптужила Министарство културе и информисања Србије да није испунило обећање о покровитељству овогодишњег издања те манифестације, те истакла да јој је било сугерисано да постоји начин да се однос комисије исправи ако не критикује њихову одлуку. Министарство културе одговорило је, не помињући конкретно Ају Јунг, да не постоји било какав основ да буде покровитељ некој манифестацији и да сматра неумесним јавно изношење непроверених тврдњи о резултатима конкурса које је расписало, те да се противи било каквим притисцима на чланове комисија.
Званични резултати су показали да је Београдски фестивал игре добио 2.500.000 динара, док им је прошле године припало 12 милиона. Аја Јунг није желела да коментарише одлуку комисије, јер је, како каже, све већ рекла на ту тему.
– Не постоји фаворизација, нити је ико ту жртва. Београдски фестивал игре је изузетно важна манифестација, али постоје и други фестивали који су подједнако важни и утичу на савремено стваралаштво у нашој земљи тако да мислим да је тај фестивал подржан у оноликој мери колико је комисија за то имала могућности. Средства су ограничена, а морали смо да подмиримо све, каже за Данас Александар Илић, балетски играч и председник комисије за уметничку игру.
На коментар да је велика разлика између 12 милиона колико је Београдски фестивал игре добио прошле године у односу на два милиона сада, Илић истиче да су средства распоређивана у оквиру могућности.
– Не долази у обзир никакво кажњавање госпође Јунг, нити је то био циљ ове комисије. Распоређивали смо средствима у оквиру наших могућности тако да се не угаси ниједан фестивал. Ја нисам био у комисији прошле године и само сам за ову годину позван да о томе говорим – додаје Илић.
БФИ је недавно завршио своје 14. издање гостовање балетског уметника Михаила Баришњикова, а на програму је било још много светски великих балетских имена.
– Кад кажете велика имена, ја бих узвратио питањем – знате ли имена која су прошле године ускраћена за средства, да прошле године није изведена ниједна продукција наше независне сцене и да подршку није добио нико осим Тијане Малек, односно Културног центра из Панчева која је извела, заиста, сјајну премијеру. Ниједан други домаћи кореограф није подржан прошле године науштрб средстава о којима ви причате – тврди Илић.
Он додаје да су конкурси сваке године, те да не зна због чега томе сада посвећено толико пажње, поготово што је, како истиче, „2016. био проблем то што независна сцена уопште није била подржана финансијски“.
– Комисије су располагале са средствима тако да нико не буде закинут ни на који начин. Мислим да су пројекти који су у ствари стратешки и примарни подржани с највише средстава. То су нажалост само два наша највећа фестивала – Београдски фестивал игре и Фестивал кореографских минијатура. Тим пре што Фестивал кореографских минијатура заиста покреће савремено стваралаштво у Србији, а нажалост неко ко је ове године, заиста, остао ускраћен и симболично подржан јесте Белеф, који је добио само 500.000 динара – каже Илић и додаје да ће велики број уметника који су прошле године заиста остали ускраћени за средства имати разлог да буду задовољни.
У ишчекивању резултата конкурса огласио се и Зоран Карајић, селектор Позоришног пролећа и директор Шабачког позоришта. Он је у ауторском тексту у нашем листу написао како су из „Министарства до њега стигли гласови да је фестивал релативно нов и да његов концепт није прецизно дефинисан“, те да због тога неће добити никаква средства. Ипак, резултати су показали супротно. Фестивал Позоришно пролеће добио је два милиона динара.
– Немам шта сада да повлачим. После тог мог текста комисија није објавила резултате 10. априла, како је планирано, него тек сада. Сигурно су ишли на дораду. Министарство је препознало квалитет Позоришног пролећа и узело га накнадно у разматрање – каже Карајић за Данас.
Он додаје да је тада имао проверену информацију да новца неће бити, али да је „Министарство културе спремно да прихвати критику и да је отворено да призна грешке“.
– Наравно, они сад могу да кажу да све то није било тачно и да сам ја направио лажну узбуну, али није тако – прича директор Шабачког позоришта.
Он сматра да треба мењати начин спровођења конкурса.
– Треба увести категоризацију фестивала, тако да комисије не могу да дају новац према личном нахођењу. Него тачно да се зна који су фестивали прве, који друге, који треће категорије и колико новца им на тај начин следи. Ако неки фестивал опадне у свом квалитету, могуће је увек извршити поновну категоризацију и преместити га у другу групу. Такође, требало би конкурсе реализовати унапред за наредну годину, а не током исте. Онда не би било импровизације. Овако, ако ви у другој половини године добијате средства, а у првој реализујете фестивал, све се своди на претпоставке. У тој ситуацији, на крају крајева, кршите и закон, јер новац морате да потрошите пре тога а питање је како ћете та средства да правдате – каже селектор фестивала.
Он истиче да су тражили више новца него што су добили, те да два милиона нису довољна да покрију све трошкове. Карајић напомиње да „разуме да нема довољно пара и да је комисија на муци“, али сматра да „квалитет мора да се избори за своје место“.
Јована Караулић, председница комисије за позоришно стваралаштво, кратко је одговорила за Данас да се Крајлићев текст „ослањао на непроверене и незваничне информације и то у току процеса рада комисије, те свакако није био повод за интервенције“.
Колико је ко добио
Највише новца и ове године добили су филмски уметници где је за 78 пројеката издвојено 71.250.000 динара. Испод црте је остало 64, а поред Кустендорфа високе цифре – по девет милиона, добили су и 24. Фестивал европског филма Палић и 45. Фест (исто колико су добили и прошле године). Од 53 одабрана позоришна пројекта (међу 312 пријављених), који ће укупно бити финансирани са 64.300.000 динара, највише новца, поред Битефа добиће и Стеријино позорје (пет милиона), Позоришни фестивал у Ужицу (3.400.000) „Дани комедије“ у Јагодини (три милиона)… Приметно је да је новац највише отишао на манифестације и гостовања, док је тек понека нова продукција добила средства.
За књижевне манифестације и књижевне награде ове године издвојено је око 12 милиона динара, а највише новца припало је Културно-просветној заједници (800.000 динара) за доделу Вукових награда, док је Ниновој награди опредељено 400.000 динара. Кад је реч о манифестацијама, комисија је била најиздашнија према Вуковом сабору са пола милиона динара. Са 1.200.000 финансирано је осмо коло антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ Матице српске, а 200.000 мање опредељено је за пројекат „Насиље над Србима у 20. веку“ у издању Евро бука.
Октобарски салон добиће три милиона, симпозијум Тера у Кикинди – 1.500.000, док ће милион припасти смотри „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу. Иначе, у области визуелне уметности стигло је 517, а одабрана су 133 пројекта, који ће бити помогнути са 56.050.000 динара.
За музичко стваралаштво издвојено је 50.380.000 динара, а од тога ће 52. Мокрањчеви дани добити 2,5 милиона динара, а по 2,4 милиона Нишвил и Панчевачки џез фестивал. Београдски фестивал игре добио је поменута два и по милиона динара колико и Фестивал кореографских минијатура, што је највише у области уметничке игре.
Критика због кашњења
Асоцијација Независна културна сцена Србије недавно је најоштрије осудила Министарство културе и информисања Србије због кашњења објављивања резултата Конкурса за (су)финансирање пројеката у области савременог стваралаштва за 2017. и наставка нетранспарентног спровођења целокупне конкурсне процедуре. Он су се жалили што резултати касне, чиме се улази у други квартал, али и зато што се у комисији за ликовне, примењене, визуелне уметности, дизајн и архитектуру налази и ликовни критичар Дејан Ђорић, који у листу Печат говори о угледним српским уметницима „најгорим острашћеним речником увреда“.
