Прочитај ми чланак
У продаји је нова књига Милована Данојлића, Русија, наша далека мајка, аутентична исповест о српско-руским односима кроз историју 19. и 20.века?
У чему је смисао љубави према Русији? Зашто у њој нема континуитета? Да ли је истина да се Срби Русије сете кад су у невоље, а кад им је добро, окрену јој леђа? Нову књигу Милована Данојлића чини есеј о српско-руским односима кроз историју и потресна поема о тужним дипломатским покушајима проте Матеје Ненадовића да спасе устаничку Србију крајем Првог српског устанка.
Из књиге:
„Летопис главног тока новије историје обележен је нашим удаљавањем од Русије. При том смо се држали простодушног поверења у апсолутну предност западноевропског концепта демократије. Бомбе из пролећа и лета 1999. године су нас пробудиле из варљивог сна. А ето, неки и даље траже пријатеље међу онима који су нас у 20. веку шест пута бомбардовали; истовремено смо неповерљиви према земљи која нас никад није напала. Ако нам није помогла кад год смо очекивали, није нам ни одмагала. Онима који су нас пре дванаест година дивљачки напали злочин је великодушно опроштен или се не помиње, а Русији се и даље замера што ослабљена и лоше вођена, није због нас ушла у сукоб светских размера. Она је крива што је повукла своје војнике са Косова, не желећи да уђе у састав окупаторских снага.
Попут људи који се сете Бога кад западну у велике тешкоће, неки се међу нама сете Русије кад их снађе несрећа, кад почну временске непогоде. Зато се, ваљда, код Ниша и гради невелики аеродром. Чусмо, недавно, потресно обраћање Великој Мајци и старшему брату са великог београдског стадиона. Препознајемо и припознајемо братство пошто смо се, батргајући се по свету прехладили, огладнели и ожеднели. Док нам је било добро, нисмо много хајали за Мајку. Срећом, она је довољно јака да не обраћа пажњу на наше незрело понашање.“
Милован Данојлић
