Завичајни клуб „Книнска крајина“ заједно са Удружењем Срба из Хрватске и Српским културним друштвом „Зора“ Книн-Београд, и ове године организују већ традиционалну манифестацију Крајишки ликовни салон.
Ово је деветнаести ликовни салон који се организује у избеглиштву. Изложба ће бити отворена у суботу, 13. октобра 2018. године у 19 часова у Галерији Музеја железница Србије, а поводом Крсне славе града Книна – Покрова Пресвете Богородице.
Сваке године овај салон посвећен је некој значајној годишњици, а ове године обележава сњ 100 година од настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и 25-годицњицу од почетка деловања ликовне колоније Уметничког братства манастира Крка.
Упркос трагичној судбини српског народа, људи окупљени око „Крајишког ликовног салона„, одлучили су да се представе јавности у Србији, али гледајући на то као на један од начина да свој завичај отргну од заборава, било да је реч о црквама и манастирима, градовима, селима, пејзажима, лицима, успоменама на детињство…
Убрзо су им се придружили и уметници пореклом са простора Крајине, а потом и ликовни ствараоци из Републике Српске, Србије…
„Крајишки ликовни салон“ данас чини велики број радова, широк спектар тема и ликовних приступа. ПубликА ће ову изложбу за ову изложбу, осим у Београду, моћи да види у више градова у Србији и Републици Српској. Више од 130 аутора своје идеје и ставове исказали су у најразноврснијим материјалима и техникама, од оних класичних попут мермера, мозаика или уља, графике, све до дигиталне фотографије.
И ове године, на изложби заједно излажу како афирмисани уметници, нека од најпознатијих имена српске ликовне сцене, тако и млади аутори који су рођени знатно после оснивања Салона.
Награда „Борис Маркош Минго“ за ликовно стваралаштво младих, ове године је додељена Мињи Чворић за рад „Манастир Крка“, док је „ Плакета Умјетничког братства манастира Крка“ припала Комесаријату за избјеглице и миграције Владе Републике Србије и сликару Ненаду Војичићу.
Овај ликовни салон има велики значај за Крајишнике, њихову културу и историју који ведочи не само о њиховом постојању и коренима, већ и о духовним и стваралачким вредностима људи са тих простора.