Прочитај ми чланак

КАКО СУ БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ И БОРИС ДВОРНИК пијани висили са хотела

0

Анегдоту о Бати Живојиновићу и Борису Дворнику испричао је Владан Живковић, данас члан Савета фестивала и човек који је у каријери имао више од 70 снимљених филмова на Филмским сусретима у Нишу.

untitled

Анегдоту о Бати Живојиновићу и Борису Дворнику испричао је Владан Живковић, данас члан Савета фестивала и човек који је у каријери имао више од 70 снимљених филмова на Филмским сусретима у Нишу.

– То је једна, тада за мене, била стравична прича. Мислим да је то било 1971. године. Да ли је то био филм „Мост“ Хајрудина Шибе Крвавца или тако нешто, али све у свему, стојимо горе на петнаестом спрату хотела „Амбасадор“ где је био бар. И стојимо, Борис Дворник, Бата Живојиновић, касније мој венчани кум, неуропсихијатар Зоран и ја – испричаи је Владана за агенцију „Сyнопсис“, преносе Нишке вести.

И Бата у једном тренутку каже мени „’ајде мали, ти си најмлађи, иди донеси четири вискија. Уђем унутра на шанк, дају ми и ја на оном не ајнцеру, него послужавнику, носим четири вискија, почиње причу Живковић. Када је донео виски до места где је оставио три пријатеља, затиче само кума Зорана. Помало унезвереног и уплашеног.

Он, онако зачуђен, само ћути. Чујем ја гласове, а он стоји сам. Питам где су ова двојица, он ћути. Али, ја онда кренем по гласовима који су ту негде, а нигде људи нема. Наравно, пијана посла. Затичем незаборавну слику. Њих двојица су се својим каишевима закачили и висе надоле с Хотела „Амбасадор“. Разговарају и вичу „где је виски, где је виски“.

Мало је фалило да испустим онај послужавник јер сам се престравио. Страшно. Мислите да су се нешто препали на моје речи и да тако нису поплили виски? После кажем, „Па Бато, шта то радиш, могли сте да погинете“, а он ће мени „И -ха, па није то ништа, знаш где смо све ми висили и на каквим концима док смо снимали „Мост“, одговорио је Бата Живковићу.

Да бисмо појаснили, на последњем спрату хотела, такорећи тераси, био је бар, али после симса постоји још једна шипка дуж објекта. За њу су се својим кожним кајишевима закачили бардови балканског глумишта.

Те 1971. године на Филмским сусретима Гран при „Ћеле Кула“ добио је Борис Дворник док је Велимир Бата Живојиновић понео награду „Цар Константин“, а Владан Живковић је добио једну од првих почасти у каријери – награду за дебитантску улогу у филму „Доручак са ђаволом“ који је режирао Мирослав Антић.