Pročitaj mi članak
Кад је тамо, човек се заиста осећа као да је дошао у братску земљу. Овако започиње разговор Милош Биковић, који игра главну улогу у „Сунчаници“ Никите Михалкова. Уочи светске премијере овог филма, која је заказана за петак у Београду, млади глумац не крије колико је опчињен Русијом.
Опчињен Русијом: Милош Биковић
Биковић каже да се не разликује много од Србије и не искључује могућност да једног дана живи у тој земљи.
– Могуће је да ћу живети у Русији због посла. Постоји неки отмени и племенити одблесак још из времена царске Русије који се и данас појављује у редовима руске интелигенције и огледа у посебном стилу живота – каже Биковић и додаје:.
– Русија је несагледиво велика држава, моћна и богата, за разлику од Србије тренутно, али по суштини свога бића, ту мислим на народ, она је врло слична Србији. Допадају ми се њихова храна и стил облачења. Као што је рекао песник Тјутчев, Русија се умом не може схватити, у Русију се може само веровати. Мислио сам да је русофилија патетично осећање док се нисам уверио да је та наклоност тј. братска љубав обострана.
Биковић истиче да рад са Михалковим није лак.
– Тешко га је пратити. Интелигентан, образован и невероватно надарен човек – каже српски глумац.
Светолик Мића Зајц: „Сунчаница“ је филм упозорења
Премијера новог филма Никите Михалкова „Сунчаница“ биће одржана 3.октобра у Београду. Филм је снимљен према мотивима великог руског писца Ивана Буњина. Монтажер филма је српски „мајстор заната“ Светолик Мића Зајц.
Михалкова и Зајца је пре неколико година међусобно упознао Емир Кустурица и ово је већ четврти њихов заједнички филм. Током рада на „Сунчаници“ било је снимљено 120 сати материјала, двадесет и нешто дана је било неопходно како би се материјал прегледао. Ипак, то није много у поређењу са 37 година, колико се режисер носио мишљу да сними овај филм.
„Наше друштвоје озбиљно подељено у смислу политичких ставова, али и проевропски и патриотски настројени Срби радо гледају филмове Никите Михалкова“- говори Светолик Мића Зајц у интервјуу за „Глас Русије“.
Буњин се у својим радовима тек овлаш дотицао Балкана. У једној од приповедака, на пример, главни лик умире након што је „прочитао неколико редова о балканским рату коме нема краја“. Балкан је ипак оставио траг у животу писца, јер се управо овде он нашао као емигрант пре свог одласка у Француску. Упознао се са српским лингвистом Александром Белићем. И на крају крајева, требало би рећи и да је Буњин добијао пензију од српског краља.
Шта за Вас значи чињеница да ће светска премијера бити одржана у Београду?
Необично ми је драго, пошто мислим да се овај филм изузетно тиче наше земље и наше историје. Рецимо, има сцена где наш глумац Милош Биковић говори суштину филма и ја сам на сваком дубљу плакао.
Која је главна порука филма?
Ја мислим да је то пре свега филм-упозорење. То је порука Русији и руском народу да се треба окренути самом себи, погледати шта није добро, а шта је добро. И порука је да, пре свега, треба волети своју земљу, своју домовину и да Русија може опстати само уколико народ воли своју државу. Кад смо почели да радимо на сценарију, није то било тако актуелно, али једноставно догађаји су се наместили тако да је филм апсолутно актуелан. Мислим да се тај фил рефлектује и на нашу ближу историју. Оно што се дешава у Русији тренутно, са свим медијским спином који организује Запад, дешавало се и код нас током 90-х и касније. Ми смо били пробни полигон за Русију.
Никита Михалков је спојио два, жанровски потпуно различита дела Буњина: „Сунчаницу“- кратку причу о изненадној страсти и „Проклете дане“ дневник писца о револуцији, коју никада принципијално није прихватио. Да ли је приметан овај „шав“?
Ја мислим да се путем тог контраста између 1907. године и 1920. желело да се нагласи како је то некад било и шта се изгубило, на шта је требало пазити и шта треба урадити, као порука.
У интервјуу за РТС Никита Михалков је изнео да када он Вама каже: „хтео бих да тај кадар или та сцена буде мало топлија“, Ви тачно знате шта он подразумева под „топлија“. Како доживљавате перфекционисту Михалкова: као цара, тиранина или демократу?
Није ни цар, ни демократа ни тиранин. Он је пре свега топао човек. Једноставно смо дивно сарађујемо и одлично се разумемо. Прва наша сарадња је била на филму “Предстојање” 2008. године. На самом почетку је било неког малог неповерења, да тако кажем. Али, знате, свако ново лице које уђе у ваш живот изазива тако нешто. Међутим, врло смо се брзо разумели, и та топлина, којом он зрачи и разумевање са којом прати моје идеје и ја његове је резултат свега овог.
(Вести, Глас Русије)
