Прочитај ми чланак
Истраживачка студија Конгресне библиотеке по први пут открива колико играних филмова из продукције америчких студија током ере немог филма и даље постоји, у каквом су стању и где се налазе.
Без изненађења, вест је суморна. Само 14 % од 10 919 немих филмова које су објавили велики студији постоје у свом оригиналном 35мм или другом формату, наводи се у извештају „Опстанак америчких немих играних филмова : 1912-1929 „. Још 11 % преживело је у дугометражним страним верзијама или на филмским форматима мањег квалитета слике.
Извештај је ауторизовао историчар филма и архивиста Дејвид Пирс, под надзором 25 година старог Националног одбора за заштиту филма Библиотеке. Објављен је од стране Савета за библиотечке и информационе изворе .
Фокусирајући се на наслове који су преживели у водећим архивима и приватним колекцијама широм света ,студија има за циљ да допуни постојеће податке о конкретним филмовима који су очувани и обновљени , а који су комерцијално доступни. База података пратећег инвентара идентификује елементе филмова из ере немог филма за које је познато да су опстали, као и њихове локације у оквиру колекција широм света .
„Ова информација ће омогућити да се развије национално координиран план да се врате“ изгубљени „амерички филмови и да се осигура да су сачувани пре но што их се још више изгуби „, каже Џејмс Х. Билингтон, библиотекар Конгреса. Библиотека се нада да ће извештај подстаћи сарадњу на репатријацији великог обима и да ће заинтересоване стране дати приоритет пројектима и помоћи решавању финансијских проблема .
Билингтон каже да извештај коначно потврђује старе анегдотске информације о изгубљеним делима , посебно о филмовима најславнијих америчких филмских стваралаца. Извештај омогућава Библиотеци да ауторитативно извести да “ смо изгубили 75 одсто креативног записа из ере која је довела америчке филмове на врхунац светског кинематографског достигнућа у 20. веку . „
Предлог репатријације је једна од шест понуђених препорука у студији. Сугерише и то да студији и носиоци права сарађују да стекну архивске елементе мастер филмова јединствених наслова. На пример , многи од филмова што их је конзервирао МГМ у 1960-им још увек нису у било којем америчком архиву , примећује се .
Извештај такође подстиче координацију међу америчким архивима и сакупљачима у идентификовању немих филмова преживелих само на малим форматима ( нарочито 28мм, 16мм и 9.5мм ) и тврди да највећи сток неистражених преживелих наслова броји 432 америчка нема играна филма који су опстали само на 16мм .
Коначно, извештај сугерише да се иницира документовање неидентификованих наслова у рукама америчких и страних филмских архива и да се подстакне излагање и поновно откривање играних филмова код јавности и академске заједнице.
Извештај је поздравио заступник заштите филмова Мартин Скорсезе, чији је филм „Хуго“, заједно са филмом Мајкла Хазанавичијуса „Уметник“, био омаж ери немог филма. „Овај извештај је од непроцењиве вредности јер је уметност немог филма од суштинског значаја за нашу културу“, рекао је Скорсезе.
Билингтон извештај назива моделом за архивско истраживање засновано на чињеницама а које остаје да се спроведе на свим жанровима америчког филма изван опсега ере немих играних филмова. Он каже да исти ниво испитивања остаје да се примени на све историјски значајне аудиовизуелне медије произведене од 19. века, укључујући и звучне записе и радио и ТВ емисије.
Библиокека се под Билингтоновим водством својски трудила да у земљу врати изгубљене неме филмове који се држе у архивима широм света. Примери укључују Али Бабину пећину са неких 200 несталих немих филмова који су више од 80 година држани у руском архиву Госфилмфонд. Сматра се да руски архив има највише изгубљених америчких немих филмова ван територије САД.
Пре три године, архив је представио Библиотеку са 10 дигиталних копија претходно изгубљених америчких филмова, укључујући: “The Call of the Canyon” у режији Виктора Флеминга (1923), филм из 1924 године “The Arab” под палицом Рекса Инграма и два филма са глумцем Валасом Рејдом.
„Неми филм није био примитиван начин снимања филмова, у очекивању појаве боље технологије, већ алтернативни облик приповедања, са уметничким тријумфима еквивалентним или већим од оних звучних филмова који су уследили“, каже се у студији. Мало је уметничких форми настало тако брзо, изненада се окончало, или тако потпуно нестало као што је неми филм.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
