Pročitaj mi članakJuče u SANU obeležen Dan Sv. Ćirila i Metodija. Praznik slovenske pismenosti bio je prilika da se razmisli o potiskivanju ćirilice i uništavanju knjiga u novovekovnoj istoriji.
Зограф: Ћирило и Методије
Јуче у САНУ обележен Дан Св. Ћирила и Методија. Празник словенске писмености био је прилика да се размисли о потискивању ћирилице и уништавању књига у нововековној историји.
Са чиме ми данас излазимо пред Св. Ћирила и Методија и колико смо достојни њиховог рада. Има ли смисла једном годишње славити ћирилицу, а затим писати углавном латиницом, занемаривати писмену баштину, препуштати је пропадању и отимању, више пажње посвећивати учењу страног језика, него језику свог народа, злоупотребљавати и скрнавити језик на стотине начина – истакао је академик Предраг Пипер у свом поздравном говору, одржаном у Српској академији наука и уметности, где је јуче обележен Дан Св. Ћирила и Методија.
Овај празник словенске писмености и културе био је прилика да се са више пажње него обично размисли о делу Солунске браће у њиховом и у нашем времену. Присутни су чули реферате Јасмине Грковић Мејџор, Ирене Шпадијер и Виктора Савића; представљен је и зборник радова са научног скупа о Ћирилу и Методију, у издању Института за српски језик САНУ, чији су уредници Јованка Радић и Виктор Савић.
Према речима Предрага Пипера, незнање или недовољно познавање онога што смо баштинили од Ћирила и Методија простире се и тамо где га не би смело бити, имајући у виду да данас „много више Словена зна арапска, јапанска или кинеска слова, него што има оних Словена који знају неупоредиво лакша слова глагољице”.
– Солунску браћу и њихове сараднике и ученике, поред оспоравања која су долазила од франачког свештенства пратиле су денунцијације, сплетке и клевете, фалсификати, хапшења, прогонства, убиства, и уништавање књига написаних словенским писмом. Добро је знано да су се испаштања због одбране вере, уверења, језика или писма наставила кроз све потоње векове до нашег времена, до страшних затвора и логора 20. века, све до систематског затирања споменика и гробова због ћириличких слова на њима и све до рушења православних крстова и храмова у овом делу Европе у освит трећег миленијума од рођења Христовог, и то под прећутним покровитељством и пред телевизијским камерама света који себе сматра врхом данашње цивилизације – рекао је Предраг Пипер.
А да ли данас можемо рећи да је уништавање словенске књиге давна, ружна прошлост? – Нажалост, не можемо – сматра овај академик.
– Као што је знано, после утамничења, убистава и прогона ученика Солунске браће, у Великој Моравској је словенско писмо сразмерно брзо замењено латинским. Међутим, покушаји потискивања ћириличког словенског писма у корист латинице на делу су и у наше време. Поред низа других примера уништавања књига и у нововековној историји, у српско културно памћење је утиснуто, поред осталог, не само масовно страдање српских и словенских књига у оба светска рата, када је са умишљајем уништено огромно културно благо српске и словенске писане и штампане речи. Стотине хиљада примерака књига штампаних ћирилицом уништене су у рату деведесетих година 20. века, највише у Хрватској и на Косову и Метохији, али и другде, нпр. у Немачкој – истакао је Пипер.
За њега је и свођење дела Солунске браће на стереотип о словенским просветитељима једностран и непотпун.
– Они су делали, пре свега, као светитељи па стога и просветитељи и то, разуме се, не у смислу нововековног просветитељства. Када се у светлу те чињенице погледа на то колико је данашња словенска, и не само словенска, просвета заиста просветљена, колико васпитање претходи образовању и прожима га, не можемо рећи да се сада широко остварују благородни циљеви Светих Ћирила и Методија. Данас и у словенском свету постоји инфлација писане речи и пошаст празнословља и сваковрсних других скрнављења и злоупотребе речи – рекао је Пипер и додао да би имало, и требало би, и много лепога да се каже о словенској писмености на почетку 21. века.
У свом говору академик је подсетио да се на свим словенским језицима сваке године објављују стотине хиљаде предивних књига поезије и прозе, енциклопедистике и лексикографије, научних истраживања и одличне публицистике, све је више духовне литературе, и изворне и преведене, словенско писмо је на интернету; на сајмовима књига, који нису само вашари таштине.
