Pročitaj mi članakKao da se uloge nisu brojale, kao da se osmesi svih onih koji su nastali kao reakcija na njegovu glumu nisu računali. Da je svako dao po dinar na maestralne role koje je odigrao Miodrag Petrović Čkalja, on ne bi umro u bedi.
Утешно је што је макар пред одлазак са овог света, пре 14 година, добио награду за животно дело Цар Константин. Управо тада се на свом говору, обратио публици, аудиторијуму и свима онима који су можда заборавили какав је допринос оставио на пољу југословенске глуме.
Foto: youtube
-Имам 76 година и ништа ми не треба. Живео сам и живим скромно. Али, значи ми да наша деца живе нормално. Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде – рекао је глумац 2002. године на додели, само годину дана пред смрт.
Том приликом је изговорио и реченицу која и даље одзвања у глава многих.
– Хвала, Србијо, пустили сте ме да глођем до коске- неутешан је био популарни Чкаља.
Иза овог уметника остале су награде и признања. Улоге у многим серијама и филмовима домаће продукције. Остала је успомена на човека који је био симбол глуме. Многи су га сматрали штребером у свом послу јер је хтео да све буде онако како би требало. Строго, професионално и уметнички богато. На крају је остао сиромашан, али само материјално.
