Pročitaj mi članakRegionalna konferencija “Jezici i nacionalizmi” nakon Podgorice, Splita i Beograda održana je i na sarajevskom Fakultetu političkih nauka 23. i 24. novembra. Tema o kojoj su stručnjaci govorili prvu veče je „Političke manipulacije temom jezika”, a drugo veče pričalo se o temi „Lektori kao utjerivači nacionalnosti”.
Једна од учесница сарајевске конференције била је и хрватска лингвисткиња Снежана Кордић, која је уједно и чланица радне групе „Језици и национализми”. Иначе, лингвисткиња Кордић дуго година предавала је на универзитетима у Немачкој, а у Хрватској је 90-их година стекла титулу доктора науке на Филозофскоме факултету у Загребу, где је такође и радила. Пред хабилитацијском комисијом у Немачкој одбранила је и тему хабилитацијског рада, што јој је омогућило и свеучилишну каријеру у тој земљи.
Сњежана Кордић је за Н1 говорила о језику, национализму, образовном систему, улози политичара и лингвиста на простору Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе у ширењу националистичке идеологије. Осврнула се и на сегрегацију ученика у „двије школе под једним кровом”, као и на побуну ученика у Јајцу против пођеле у школама по националности.
„Млади људи у Јајцу заслужују дивљење јер они су увиђели да раздвајање у школама има страшне последице. Повећава предрасуде, нетрпељивост, мржњу. Они траже рјешење и у томе им треба помоћи. Зато смо о томе у Јајцу разговарали два дана да бисмо им показали како оно што је службени разлог за раздвајање по националности у школама не стоји. A тај службени разлог за раздвајање гласи: Хрвати говоре хрватски, Бошњаци говоре босански, Срби говоре српски – дакле говоре страним језицима. То није точно. Та три народа и с њима четврти народ – Црногорци – говоре заједничким језиком”, поручила је Снежана Кордић те додала како у јавном простору код нас постоји низ заблуда о језику и уставу.
Поручила је како су за све предрасуде везане за језик и за све нетрпељивости везане за језик најодговорнији управо факултетски професори материнског језика.
