Глумица и продуценткиња открива да припрема „изврсну љубавну серију” од 100 епизода. Бојана Маљевић за “Блиц” истиче да је ипак много поноснија што учествује у великом пројекту против трговине наркотицима.

Често на Твитеру отворено изражавате ставове како људске, тако и политичке. Да ли сте имали проблеме због тога?

– Моји ставови нису политички, већ људски, а моји проблеми нису тема овог интервјуа. Али бих упитала шта је са решењем проблема људи из Обреновца и других поплављених места широм Србије? Да ли се зна ко и како троши прикупљена средства?

Као својеврсну провокацију смо доживели сазнање да продуцирате сапуницу. О чему се ради? Колико сапуница сте одгледали до сада?

– Ниједну. Али ћу једну изврсну продуцирати. Сценарио је оригиналан, није настао по неком роману.

Окосница сваке сапунице је љубавна прича, па и ове наше. Биће то прилика за многе глумце, а „Monte Royal Pictures” ускоро ће објавити велики кастинг за целу серију.

Шта желите да постигнете тим пројектом? Да зарадите озбиљну лову?

– Изгледа да ви верујете да се у Србији на играном програму може озбиљно зарадити. Можда и може, али за сапунице још није научно доказано, пошто се нису производиле. На то питање ћу вам одговорити када произведем тај програм за сваког ко има телевизор. Планирамо 100 епизода које ће се снимати у четири сегмента.

Две деценије „Отворених врата”Како сте задовољни новим серијалом култних „Отворених врата”, која ће за многе вечито бити прва асоцијација на Бојану Маљевић?- Задовољна сам.
И те како је имало смисла то што смо се вратили.
Јесте, вероватно је мој највећи напор да се наставак оствари.
Али ту серију је реализовала екипа врхунских професионалаца, аутора и глумаца и она је наш мали подвиг.
А рођендан који славимо – 20 година серије „Отворена врата” – то је заједнички јубилеј гледалаца и свих стваралаца.

Шта још спремате осим сапунице?

– У Србији можете да радите било шта важно, али пажњу ће изазвати само нешто тривијалног карактера, као што је производња сапуница, иако је то веома озбиљан продукциони задатак. Па ето вам, између осталог, и одговор зашто сапуница.

А тренутно радим на узбудљивом пројекту под радним насловом “Грам” који се бави борбом против трговине наркотицима. И вероватно никад не бих била у прилици да причам о томе како истражујемо начине на које малолетнике увлаче у организовани криминал – да нисам најавила снимање сапунице.

Како данас успевате да учите и шта је то што вас тера да се и даље школујете и доказујете?

– Погрешна претпоставка. Мени нису потребне нове дипломе, него ново знање, као и нове могућности за примену оног знања и искуства које сам стекла у дугој пракси у медијима и култури. Или би требало да ме буде срамота што студирам у Србији у којој пљуште плагијати од диплома и доктората?

Није ме срамота што редовно дајем испите на последипломским студијама на ФДУ, на којем сам давно дипломирала, али ме јесте срамота што живим у земљи у којој се сматра нормалним да ме о стручном усавршавању питате са примесом естрадног погледа на бесмислене дипломе и титуле.

И на крају, како успевате да очувате лепоту којом сте залудели бившу Југославију?

– Ех сад, „залудели бившу Југославију”!? Што би рекао Роже Вадим: „Да је истина – било би ласкаво!”

(Блиц, Текст: Аделарда Поповић, фото: talentscasting.com)

Oznake: Bojana Maljević, obrazovanje u Srbiji, srpska sapunica, srpski televizijski program