Pročitaj mi članak
Након што је Извршни савет Унеско на прошлонедељној седници у Паризу већином гласова прихватио захтев шиптарских окупатора са Космета за пријем у ту организацију за заштиту културног наслеђа, обе стране (косовска и српска) кренуле су у лобирање за и против, како у стварном, тако и у виртуелном свету. Ипак, косовска страна задала нам је озбиљну лекцију…
И сам премијер Србије Aлександар Вучић изјавио је да ће Србија учинити све што је у њеној моћи да не дође до уласка шиптарских окупатора у Унеско. На том путу неопходно је да се придобије што већи број гласова на Генералној конференцији Унеска где се одлучује двотрећинском већином између 195 држава чланица од којих је 111 признало Косово, а 84 није.
Та седница ће бити одржана од 3. до 18. новембра.
То значи да је Србији остало мање од недељу дана да свим расположивим средствима приволи на своју страну онај број и даље неопредељених држава.
Међутим, ако погледамо тренутна залагања српске и косовске стране, барем она у виртуелном свету, не можемо да се отмемо утиску да је супарничка страна свој задатак схватила далеко ревносније.
Данас, у време информационих технологија, Интернет је најефикасније и најефективније гласило. То добро знају многе успешне компаније и није случајност што инвестирају огромна средства у тај начин промоције. Тако се на интернету могу пронаћи два потпуно различита сајта са, наизглед, истом сврхом и тематиком – сајт Владе Републике Србије посвећен Косову и Метохији и сајт шиптарско-окупаторског Министарства спољних послова направљен у циљу промоције уласка Косова у Унеско.
Јесте да је и највећем маркетиншком и ИТ лаику јасно да је разлика између два сајта немерљива, редакција „Блица“ контактирала је и са стручњацима на овом пољу који се слажу да је шиптарска страна далеко више уложила у промоцију.
Драган Варагић, саветник за пословну примену интернета, је ипак на самом почетку направио разлику на намени два приказана сајта.
– Сајт Министарства спољних послова косметских Албанаца генерално свакако јесте савременији, али сајт Владе Србије није промотивног карактера. Дизајн који видимо на српском сајту стар је најмање десет година, али делује као да је направљен за интерну употребу, а не у промотивне сврхе – каже Варагић.
Међутим, напомиње Варагић, ни сајт шиптарског МСП није претерано садржајан.
– Сајт свакако јесу радили стручњаци и он јесте модеран, али у време данашње технологије и уз солидан тим стручњака, овакав сајт могуће је направити за један дан. Он дизајнерски јесте добро и атрактивно одрађен, али са садржајног гледишта није претерано богат – оцењује пословни интернет консултант.
Варагић додаје да ће врло занимљиво бити видети и како ће сада одреаговати српска страна, те да ли ће (и кога) ангажовати да стигне до жељене циљне групе. Он је мишљења да ће се српска делегација одлучити да више улаже у лобирање путем друштвених мрежа.
– Не бих се усудио да предвиђам шта ће даље да се догоди, али верујем да ћемо ангажовати тим људи који ће путем друштвених мрежа покушати да допре до жељених међународних актера, али и промовише Косово и Метохију на међународној сцени на онај начин који иде у прилог српској страни. Такође, неопходно је да држава Србија осмисли допадљив и савремен сајт који ће служити истој сврси. Било како било, морамо се боље испромовисати код циљне групе – додао је стручњак.
Детаљну анализу оба сајта доставили су нам и из студија „Мида“ који се бави израдом промотивних сајтова.
– Aнализирајући ова два сајта, чија је сврха слична, али из два различита аспекта, чак и обичном кориснику је већ на први поглед јасно који је урађен у маркетиншке а који у информативне сврхе. Kosovoinunesco.com је несумњиво продукт професионалне маркетиншке агенције са интернационалним портфолиом и искуством у раду на маркетиншки-оријентисаним веб сајтовима највишег нивоа, које можемо видети само код мултинационалних компанија са готово неограниченим буџетима – каже за „Блиц“ Никола Пантовић, директор „Миде“.
Он додаје да шиптарско-окупаторско министарство сигурно није „случајно ангажовало једну такву агенцију“.
– Израда оваквог сајта захтева ангажовање тима стручњака на пољу дизајна, програмирања, креативног писања (цопywритинг) и маркетинга. Занимљива ствар је да обе агенције које потписују рад на овом веб сајту деле готово идентичне референце, а поред Rugove.eu и KosovaAirlines њихов клијент је и УСAИД. Овај сајт је наменски направљен за сврху промоције, па је и домен закупљен ексклузивно за ову сврху – додаје Пантовић.
Према његовој процени, израда шиптарског промотивног сајта износила је између 1.500 и 20.000 евра.
С друге стране, смтра он, сајт Владе Републике Србије такође има садржај на ову тему, али у форми под-странице сада већ „архаичног веб сајта који подсећа на сајтове из деведесетих и саме почетке Интернета“.
– Као и већина информативних државних портала у Србији и овај сајт одликује шаблонски приказ садржаја. Чак и информативност овде постаје упитна с обзиром на застарелост начина пласирања информација која одвраћа корисника од даљег читања. О оптимизацији сајта за мобилне уређаје не треба ни говорити када је сајт Владе Републике Србије у питању – то је овогодишњи тренд који имају само најновији веб сајтови (између осталог и косовоинунесцо.цом који је потпуно оптимизован за мобилне уређаје) – оцењује маркетиншки стручњак.
Како каже, Влада Србије у овај сајт уложила је чак 0 (словима: нула) евра јер је „комплетна страница заснована на постојећем шаблону“.
– Израда овакве презентације не представља скоро никакав трошак на нивоу једне државе, а може имати огроман утицај на публику – закључује Пантовић.
И Борислав Миљановић, директор маркетиншке агенције “Репрезент комјуникејшнс”, каже за “Блиц” да као неко ко се бави комуникацијом види да је овде реч пре свега о модернијем приступу.
– Они (косовско министарство) су направили страницу која је на енглеском и која изгледа модерно, изгледа онако како изгледају странице светских компанија, онако како треба да изгледа модерна интернет страница. Што се нас тиче, ми смо заробљени у неком старом формату и комуницирамо ћирилицом, што је велика ограничавајућа околност. Такође, видео снимак који ми приказујемо на нашој владиној страници је неприлагхођен тренутним потребама и начинима гледања видеа на интернету – наводи Миљановић.
Извор: Блиц
