Pročitaj mi članakAlbanski guslar Jonuz Delaj zaplakao je u jednoj emisiji zbog odluke da se na listi UNESCO gusle registruju kao nacionalno bogatstvo Srbije.
Како пише „Коха“, када га је водитељка једне емисије питала за искрено мишљење о одлуци коју је UNESCO донео за лауту, што је албански назив за гусле, Делај се заплакао и рекао да су за то криве албанске иституције.
У међувремену, пише „Коха“, научник Сокол Схупо, који је учествовао у дебати у UNESCO о гуслама, односно лаути, рекао је да су победници они који лобирају и који су активни, и да су у конкретном случају то били Срби који су постигли оно што су желели.
Са друге стране, Схупо је окривио Министарство културе и све друге релевантне институције које се нису потрудиле довољно.
„Зато што имамо овде неке људе који немају визију, немају знање или информације да би овај посао урадили добро“, рекао је он.
Певање уз гусле је крајем новембра ове године уписано на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као национално богатсво Србије, и таква одлука донета је на седници UNESCO-вог међувладиног комитета за очување нематеријалног културног наслеђа.
Међутим, то је изазвало незадовољство Албанаца, који су иначе и сами покушали да пре неколико година гусле региструју као своје културно наслеђе. То су заправо покушале заједно да ураде Приштина и Тирана а захтев је одбијен, како су писали албански медији, због тога што Косово није чланица UNESCO.
Певање уз гусле је трећи упис Србије на UNESCO-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. На њу су претходно су уписани „коло“ 2017. и „слава“ 2014. године.
КОЛИКО СЕ УГРАЂУЈЕ ВЕСИЋ Новогодишњи концерт кошта 495.000 ЕВРА, два и по пута више него 2017! https://t.co/80ubzprXd0
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 7, 2018
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
