Pročitaj mi članak

Gde nam je pamet: Proteruju Srbe, a Beograd finansijski raj za hrvatske pevače

0

Србија већ годинама широких руку прихвата и промовише звезде из Хрватске. Певачи из региона за наступе у Београду добијају од 20.000 до 50.000 евра.

 

Док хрватска јавност по ко зна који пут распреда о томе да ли је умесно да певач из Србије пева у Загребу (овог пута на тапету је рок бенд „Рибља чорба“ због наводних националнистичких изјава Боре Ђорђевића), Србија је одавно постала рај за хрватске певаче. Истини за вољу, српски певачи често певају у Хрватској, али док њихове тамошње колеге у Београду добијају медијску подршку, хрватски медији су и даље затворени за већину наших звезда.

 

Иза масовних наступа хрватских звезда, који су до пре неколико година тврдили да неће крочити у Србију, по свему судећи, стоји велика зарада. Како за извођаче тако и за организаторе који задовољно трљају руке. Није тајна да се најпопуларнијим певачица из региона и те како исплати певање у Београду, и да, како се прича, за то добију од 20.000 до 50.000 евра по концерту. Да новац нема веру и нацију, и да добро дође, па макар био зарађен и у Србији, потврдио је и члан бенда „Колонија“ Томислав Јелић.

 

– Гледам на концерт као на извозни производ. Ако привреда и глумци могу нормално да функционишу на релацији Хрватска-Србија, не видим зашто не би могла и музика – поручио је Јелић, уочи концерта у Београду.

 

Страницу естрадног „зацељивања“ ратних рана прва је окренула Алка Вујица, која је певала у Београду за дочек 2000. Њеном утабаном стазом кренули су и група „Магазин“, Ивана Банфић, Дино Дворник, а затим су звучнија имена хрватске естраде као хорде гладних скакаваца навалила да певају у Србији.

 

Сава центар је најокупиранија дворана од стране извођача „из суседства“, који после концерта у њој, сви одреда, изјављују да им је наступ у Београду један од најбољих у каријери. На сцени ове концертне сале продефиловали су и Борис Новковић, Горан Каран, Јосипа Лисац, Нина Бадрић, Арсен Дедић, Петар Грашо и Дарко Рундек. Већину концерата организовала је београдска концертна агенција „Блу саунд“, која највише сарађује са певачима из Хрватске.

 

– Обично проценимо ко је од њих актуелан у Србији, затим им понудимо сарадњу – рекла нам је Маша Вучковић из „Блу саунда“.

 

– Организација концерта изискује много финансијских средстава, а будући да тамошњи певачи имају фиксни хонорар, једноставним математичким прорачуном одлучујемо хоћемо ли остварити зараду и самим тим склопити договор.

 

Ипак, мали број певача из региона може да се похвали великим концертом у „Београдској арени“, у којој је 2008. „лед пробила“ група „Нови фосили“.

 

Затим су у највећој хали на Балкану певали Северина, Тони Цетински и „Парни ваљак“ (два пута), док је рекорд од три концерта заредом оборио Дино Мерлин.

 

– Певачи никада нису имали посебне захтеве – каже Бојан Милићевић, портпарол ове агенције.

 

– Долазе својим аутомобилима, шетају без икакве бојазни кроз град и друже се са људима.

 

Уосталом, Београд је најотворенији и најтолерантнији град у Европи. Хонорари варирају у односу на популарност звезде, али износи су исти као код домаћих певача.

 

У овом послу политика не постоји, јер ако би се случајно умешала – од сарадње не би било ништа.

 

Трудимо се да уопште не разговарамо о болним стварима из прошлости.

 

Да реч дају, па је погазе, или само промене мишљење, после Терезе Кесовије, Дина Мерлина и Јосипе Лисац, доказаће и „Прљаво казалиште“, чији је концерт у Београду заказан за 10. август, када ће на „Бир фесту“, како су најавили, отпевати „Ружу хрватску“.

 

Драгојевић и Томпсон

 

Мада зна да је радо слушан у Србији, хрватски музичар Оливер Драгојевић остаје при одлуци коју је донео у време рата – да никада не запева Београду.

 

– У Србији никада више нећу одржати концерт, али публика која ме воли може да дође у Пулу или Загреб, и да ужива у мојим песмама – рекао је почетком ове године Драгојевић. С друге стране, Марко Перковић Томпсон, који се прославио певањем усташких песама, пожелео је да наступи у Србији, али се плаши да нема довољно публике. Поставља се питање шта би Томпсон певао у Србији, будући да се на његовим концертима редовно могу чути песме у којима позива на линч Срба.

 

(Новости)