Према тим наводима, додатно распоређивање могло би председнику САД да пружи шири спектар опција у тренутку када рат са Ираном улази у трећу недељу. Једна од опција о којој се расправља јесте обезбеђивање сигурног пролаза за танкере кроз Ормуски мореуз, што би се првенствено спроводило путем ваздушних и поморских снага. Ипак, поједини извори наводе да би таква операција могла да укључи и распоређивање копнених снага на иранској обали.
Такође се разматра и могућност слања трупа на острво Харг, кључну тачку кроз коју пролази око 90 одсто иранског извоза нафте. Један амерички званичник упозорио је да би таква операција била изузетно ризична, с обзиром на то да Иран може да гађа острво пројектилима и дроновима.
Сједињене Америчке Државе су већ 13. марта извеле нападе на војне циљеве на том острву, а Трамп је раније запретио и нападима на кључну нафтну инфраструктуру Ирана. Војни аналитичари сматрају да би контрола над острвом имала већи стратешки значај него његово уништење.
Употреба копнених снага, чак и у ограниченом обиму, носи значајне политичке ризике за Трампа, посебно због ниске подршке америчке јавности за рат против Ирана, али и његових ранијих обећања да неће увлачити САД у нове сукобе на Блиском истоку. Међу разматраним опцијама је и распоређивање снага ради обезбеђивања иранских залиха високо обогаћеног уранијума. Ипак, извори наводе да таква операција не би била једноставна и да би носила висок степен ризика чак и за специјалне јединице.
Званичник Беле куће, који је говорио под условом анонимности, изјавио је да одлука о слању копнених снага још није донета. „Председник задржава све опције на располагању и фокусиран је на остварење циљева операције ‘Епски бес’: уништавање иранских балистичких капацитета, неутрализацију морнарице, спречавање дестабилизације региона путем посредничких група и онемогућавање Ирану да развије нуклеарно оружје“, навео је.
Директорица америчке Националне обавештајне службе Тулси Габард изјавила је да је ирански програм обогаћивања уранијума значајно уништен у јунским нападима, те да су улази у подземне објекте затрпани и запечаћени бетоном.
У међувремену, америчка администрација разматра и додатна војна појачања која превазилазе долазак амфибијске борбене групе са више од 2.000 маринаца. Истовремено, део капацитета могао би бити умањен због слања носача авиона „УСС Џералд Р. Форд“ на одржавање у Грчку након пожара на броду.
Трамп је у више наврата мењао став о улози САД у обезбеђивању Ормуског мореуза. Након почетних најава да би америчка морнарица могла пратити трговачке бродове, позвао је и друге земље да преузму део одговорности. Како интерес савезника изостаје, Трамп је чак сугерисао могућност повлачења САД из те мисије.
„Занима ме шта би се десило када бисмо завршили са оним што је остало од иранске терористичке државе и препустили одговорност за мореуз земљама које га користе“, поручио је Трамп на друштвеној мрежи Трут Соушал.
Ситуација се и даље брзо развија, а одлука о евентуалној копненој компоненти операције још увек није донета.
