To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena.
Две су опције, обе би сведочиле о јаду и беди режима. У првој опцији, први међу нама и његова свита збиља верују да је побуна у Србији „обојена револуција“ коју плаћа зли Запад. У другој, режим у то не верује, него лаже зарад пропаганде.
Најизвеснија је комбинација две опције – у својој параноји, вођа је убеђен да му неко споља ради о глави, а његови трабанти то онда понављају по сл. дужности.
Председник Александар Вучић је сада дао неке „аргументе“ у интервјуу за Франкфуртер алгемајне цајтунг. Што је, узгред, први пут задуго да од новинара није добијао сервирана питања.
Додуше, није Вучић био конкретан. Те има доказе које службе и фондације оркестрирају бунт у Србији, али неће да каже јавно. Те није баш да плаћају директно, него помажу организације из Србије које га руше.
А „аргумент“? „Никада нисам рекао да је све организовано споља. Али, добро се финансира из иностранства, јер ти људи немају довољно новца да то сами плате. На пример: ти студенти који су блокирали универзитете ипак морају да једу три пута дневно.“
Где су пуњене лигње?
Ах, какве бахатости! Чак трипут дневно једу? И „немају новца“ да то сами плате?
Рецимо да је стварно тако – шта би о општем и незаустављивом напретку Србије говорило то да њени грађани „немају новца“ да доручкују, ручају и вечерају? Зар не једу студенти и кад нису у блокади?
Није ли та порука, преко немачких новина, послата заправо Вучићевим хардкор бирачима који једва крпе крај са крајем? Онима које је режим највише ојадио, пензионерима и делу обесправљеног радништва, за које су три оброка дневно подвиг.
Вучић је београдско дете и, по лажном казивању његових подрепака, најбољи студент Правног факултета у Београду. Он је током студија био на мајчином казану, каже да је посебно волео пуњене лигње. Можда их је јео само двапут дневно.
Инсистирање на прехрани студената у блокади није проклизавање, напротив. Рецимо, професор Чедомир Антић, хронични гост режимских телевизија који „изнутра“ треба да посведочи да су блокаде дебело плаћене, барем је десетак пута у својим гостовањима помињао наручивање пица које стижу на факултете.
Други су се питали откуд студентима жути прслуци (има да се купе за 400 динара комад), или воки-токи или озвучење. Како забога плаћају бензин? Ишчуђавање као да су студенти набавили спејс-шатл и свемирску станицу.
Велика аутопројекција
У коначници, у питању је аутопројекција. Вучић још никада није искусио подршку народа, а да није изнуђена уценама или плаћена. Његове турнеје по селима праћене су поклонима и асфалтом, митинзи и шаторска фавела у Пионирском парку плаћени су дневницама.
Једном је – правдајући очито прање црних пара преко партијских донација – испричао ону причу о три човека у кафани, један има вишак пара па замоли другу двојицу да уместо њега донирају партији…
Та он је, преко Телекома, до сада дао неколико милијарди евра да постави пропагандног левијатана и угуши конкуренцију. Али, проблем су студенти који једу трипут дневно.
У његовом свету све тако иде. Немогуће је оно што смо сви видели да се дешавало – да стотине хиљада људи, добровољно и без задње рачунице, хране и поје студенте у блокади, прикупљају донације, организују смештај.
То је, уосталом, разлог што ће побуна на крају победити, овако или онако.