Pročitaj mi članak

Ko stoji iza obezbeđenja „Soko“, koje Privredna komora Srbije angažuje iz budžeta?

0

Firma za obezbeđenje „Soko Group“ sprečila je narodnog poslanika Aleksandra Jovanovića Ćutu i ekološke aktiviste da uđu u zgradu Privredne komore Srbije (PKS), gde se održava javna rasprava o Strategiji o mineralnim sirovinama. Ova firma redovno dobija ugovore za obezbeđenje gradskih komunalnih preduzeća, a u porodičnom je vlasništvu biznismena bliskog SNS i nekadašnjeg direktora Kancelarije za brze odgovore Vlade Srbije Zorana Livaje i podsekretara za energetiku i mineralne sirovine u Vladi AP Vojvodine 2013. godine tokom mandata Bojana Pajtića.

Да је Канцеларија за брзе одговоре радила брзо и ефикасно као обезбеђење које је склањало активисте са улаза ПКС, Србија би данас можда личила на Швајцарску.

Ливаја је 2013. године постављен за директора канцеларије и те године се спомињао као члан Извршног одбора Српске напредне странке, тако је доласком Вучића на власт препородио своју компанију основану још 1996. године.

Према званичним, јавно доступним подацима, „Soko group“ је у власништву четири особе – 40 одсто власништва има Сања Ливаја, а по 20 одсто Борко и Давид Ливаја и Теа Живковић. Наиме, Зоран Ливаја је 2021. године стопроцентно власништво над фирмом пренео на супругу и троје деце, од којих је једна ћерка у међувремену променила презиме.

Како су писали медији, „Soko group“ почиње вртоглави успон 2013. године када добија посао обезбеђења градилишта на Коридору 10 у време када је директор Коридора Србије био Дмитар Ђуровић из Приштине. Медији су тада писали да Ђуровић незванично стоји иза „Соко групе“, иако се нигде не води као власник или директор.

Група радника који су били ангажовани на обезбеђењу Коридора 10 тужила је фирму, тврдећи да су радили „на црно“, а из „Соко групе“ су одговарали да нису они ангажовали раднике на црно већ њихови подизвођачи на том послу.

Осим тужбе и пријаве за пореску утају, посао „Соко групе“ на обезбеђивању градилишта Коридора обележила је и смрт непријављеног радника обезбеђења 2014. године. Отац преминулог радника тврдио је за медије да је његов син умро у булдожеру због последица астме од које је патио.

Међутим, уместо да се обавесте полиција и инспекција рада, запослени у „Соко групи“ су, причао је отац за медије, мртвог човека пребацили километар даље од градилишта, а у записник је ушло да је у питању риболовац који је умро од хладноће поред пута. Трошкове сахране „риболовца“, платила је фирма „Соко гроуп“, навео је отац.

Медији су писали и о томе да на појединим деловима градилишта обезбеђења није ни било, сем на папиру, због чега су се дешавале крађе материјала.

Ипак, посао чувања градилишта на Коридору 10 био је одскочна даска за ширење бизниса истакнутог напредњака.

Од када је СНС дошао на власт у Инђији 2016. године, „Soko group“ се као једини понуђач редовно јављала и добијала тендере које је расписивало локално јавно предузеће Ингрин.

Ливајева фирма обезбеђивала је јавна предузећа и у другим деловима Србије. Тако је 2019. године од Крагујевца добио посао вредан 39 милиона динара, који подразумева обезбеђивање градске управе и јавних предузећа и институција.

Овај случај је посебно интересантан по томе што је Ливаја посао поделио с другом фирмом за обезбеђење, која је у власништву тадашњег одборника власти у Скупштини Крагујевца. Тадашњи градоначелник Крагујевца Радомир Николић, син Томислава Николића, је тврдио да у томе нема ничег спорног, нити сукоба интереса.

„Соко група“ је исте године добила и посао обезбеђења Аде Циганлије у Београду, а из године у годину продужавали су се уговори с ЈКП Зеленило-Београд.
Сарадња и са „бившима“

Прву сарадњу са Владом Србије фирма Зорана Ливаје је остварила пре доласка СНС на власт. „Soko group“ је 2010. године с Министарством пољопривреде и трговине потписало уговор и наплатио близу 29.000 евра за сајт „Национални бренд Србије“ који није испоручен.

На критике Коалције за надзор јавних финансија 2011. године да је почињена тешка злоупотреба буџетских средстава, Министарство је одговарало да се ради о сложеном и комплексном послу и да рокови могу бити продужени док се не отклоне сви недостаци на порталу.

Ко је Зоран Ливаја?

Зоран Ливаја је завршио војну школу у Сарајеву, а након тога војну академију. Као капетан ЈНА учествовао је у рату на простору бивше Југолавије током 90-их година и након тога се пензионисао. Предузеће за услуге и трговину Soko group doo основао је 1996. године и поред њега у фирми је био још један бивши припадник војске, пуковник у пензији Миодраг Капор који је био заступник огранка поменуте фирме до новембра 2014. године.

Када је реч о предузећу Soko group doo, оно има четири огранка и то – Сплав Gabbiano Београд, Соко Инжењеринг (Нови Београд), Вила Копаоник, као и огранак у родном селу Зорана Ливаје „Соко Аграр Инђија“, са адресом у Бешки. У наведеном огранку предузећа у Бешки, основаном 2004. године, Зоран Ливаја је био власник до маја 2020. године, потом je директор предузећа постао Ливајин зет Миодраг Шашић, а власник Драган Стојадиновић.

Зоран Ливаја се опробао и на “медијском небу” када је 3. јуна 2005. године основана фирма Falcon Sky чија је претежна делатност – производња и емитовање телевизијског програма. Иако је у свом власништву имао локални Скaj радио у Старој Пазови, Ливаја је након добијања дозволе за емитовање радио програма од стране РЕМ-а затражио укидање исте, у децембру 2014. године.

Овај бивши активни официр ЈНА 13. марта 2007. године је основао спортски клуб “Храбро срце” . Реч је о клубу екстремних спортова из кога је 23. јуна 2007. године група мотоциклиста кренула на пут око света са три мотора и осам чланова тима. Организатор ове акције био је управо Зоран Ливаја. Међу мотористима који су са Ливајом обиши свет био је и поменути Драган Стојадиновић. Након доласка СНС-а на власт, Ливаја, који је у међувремену постао и магистар политичких наука, постаје директор Канцеларије за брзе одговоре Владе Србије код премијера Александра Вучића.

У фебруару 2019. године, Ливаја је основао Danube fest fuel doo и у јуну исте године у Београду, код хотела Југославија, отворена је прва бензинска станица на води, где је Зоран Ливаја један од власника.

Његов син Давид Ливаја под надимком Лимени је у Вучићевом режиму направио успон у музичкој индустријии основао издавачку кућу „Генерација Зед“ и радио са бројним певачима и реперима попут Теодоре, Брексвице, Кобрице, Попова, Хенија, Реље Торина…

Izvor: Srbin info, N1

Oznake: , ,