Док мислимо да је борба за воду нешто што се дешава „негде тамо”, истина је да се мрежа око најважнијег ресурса за живот увелико стеже. Ово нису теорије, већ пословни извештаји најмоћнијих играча на планети.

На светској сцени, контрола над водом се преузима кроз екстракцију, власништво над земљом и капитал:

1. Nestlé: Деценијама црпе воду из јавних изворишта по минималним ценама, а затим је продају са огромном маржом. Бивши директор је јавно изјавио да је идеја о води као људском праву „екстремна”.

2. Coca-Cola: Њихове пунионице исисавају милионе литара локалних подземних вода дневно, остављајући заједнице у Индији и Латинској Америци на сувом. А то ради и у Србији, експлоатише наше изворе.

3. Bill Gates: Највећи приватни власник пољопривредног земљишта у САД. Ко поседује земљу, поседује и права на аквифере (подземна језера) испод ње.

4. Wall Street (JP Morgan): Вода је постала „актива” попут нафте или злата. Кладе се на несташицу, знајући да ће вредност воде само расти.

5. BlackRock & Vanguard: Као највећи акционари свих горенаведених компанија, они контролишу цео систем из сенке.

Са друге стране, ми у Србији живимо у илузији да смо „богати водама”. То није тачно. Сиромашни смо сопственом водом: Србија је једна од најсиромашнијих земаља Балкана када су у питању аутохтоне воде (оне које извиру код нас). Осуђени смо углавном на оно што нам дотиче Савом и Дунавом из других земаља. Оно мало што извире на нашим планинама је све што заиста имамо.

Ко је већ „ушао” у посед? Више од 80% тржишта флаширане воде у Србији је већ под контролом страног капитала. Ми увелико  плаћамо странцима за воду која је потекла са наше земље.

Случај Зрењанин је огледало небриге државе. Ако систем није у стању да реши питање пијаће воде у једном граду више две деценије, јасно је да неће урадити ништа да заштити водоснабдевање својих грађана.

Превентива је једини начин, јер кад се извор једном затрује или отуђи, повратка нема.
Тренутна рударска опсада Србије (Рађевина, Јадар, Бобија, Рогозна…) није само питање јаловишта. То је директан напад на подземне резервоаре пијаће воде и тај напад почиње већ у фази истраживања. Рудници троше огромне количине воде и трајно загађују подземне токове које напајају читаве регионе.

Није у питању једна компанија или једна индустрија. То је мрежа која полако консолидује контролу над самим животом.
Чувајмо своје изворе. Једном продата или затровена вода се више никада не враћа народу.
И не дајте своју земљу за геолошка истраживања, пореметиће подземне водотокове а кад се у то само уверите, биће касно.

Поред свих, додуше укратко набројаних, проблема јер ту су и отпадне воде, нити један политички актер на јавној сцени Србије не сматра да би, за почетак, требали да национализује изворишта и узме их назад од странаца.
Шта мислите, зашто се о национализацији изворишта ћути у јавности?

Извор: Рађевина

Ознаке: вода, експлоатација, Србија