Прочитај ми чланакУ најновијим Епстајновим документима поново се помиње име Бориса Николића и постоји његова преписка са осуђеним педофилом милионером.
Мејлови откривају како је Епстајн подстицао блиског сарадника да се састане са Ендруом Маунтбатен Виндзором, тада војводом од Јорка, на Светском економском форуму у Швајцарској јер „је забаван“.
Размена порука између Епстајна и Бориса Николића, бившег саветника Била Гејтса, догодила се у јануару 2010, шест месеци након што је Епстајн пуштен из затвора на Флориди, где је служио казну због довођења малолетнице у проституцију.
Ендру је у то време био специјални представник Велике Британије за међународну трговину и инвестиције.
Ланац мејлова, који је 2025. објавио Конгрес САД, започиње Епстајновим питањем Николићу, који је школовани лекар и имунолог, да ли се „нешто забавио у Давосу“ до тада, пише Тимес.
Николић, који је након Епстајнове смрти 2019. именован за извршитеља његовог тестамента, одговара: „Друга врста забаве… Јуче сам срео твог пријатеља Била Клинтона, потом Николу Саркозија. Касније тог дана састанак са твојим другим пријатељем принцом Ендруом јер има нека питања у вези са Мицрософтом.“
Епстајн одговара: „Можеш рећи Ендруу да смо пријатељи“.
Када Николић назначује да од принца ништа не тражи заузврат, Епстајн одговара: „Да, тражиш. Требаш да се смејеш и забављаш. Он је добар у томе… Врло је забаван“.
Николић одговара: „Хвала! Чуо сам да није баш забаван, али верујем твојој процени. Било би сјајно да си овде. Управо сам флертовао са 22-годишњом врућом плавокосом Мексиканком са плавим очима. Испоставило се да је са мужем. Нисам имао прилику да га проверим. Али, како смо закључили, све што је добро је изнајмљено“. Додао је и емотикон који трепће.
Након састанка са Ендруом, Николић извештава Епстајна: „Он је одличан… Мислим да бих заменио Давос за добру недељу моде, много је забавније“.
Ова размена мејлова била је међу више од 20.000 докумената које је Одбор за надзор Представничког дома добио из Епстајнове имовине, а објављени су као део конгресне истраге о томе зашто дискредитовани финансијер никада није изведен пред федерални суд.
„Јави ако препознаш неку с потенцијалом“, тако је написао Борис Николић, сарадник милијардера педофила Џефрија Епстајна, на крају имејла у којем је залепио линкове на две, иначе врло познате, модне агенције у Загребу.
Николић очигледно јавља Епстајну да је слободан да изабере међу понуђеним женама, а све подупире реченицом: „Ово су агенције људи које познајем у Загребу“.
Иако се нигде не каже да је ико из тих агенција отишао код Епстајна, управо по том принципу су се одвијали сви разговори између пефодила и оних који су му доводили жене, у овом случају конкретно из Хрватске, преноси Вечерњи лист.
Такав начин комуникације показује и како је цело то криминално друштво гледало на женске особе: као на робу која се процени, оцени и онда употреби.
У неколико наврата тако Николић шаље Епстајну линкове на неколико сад већ угашених хрватских портала с листама жена које корисници оцењују по изгледу. У једном од таквих мејлова, Епстајн је само одговорио „изгледају јако хрватски“, ма што год му то значило.
Такође, у једној од порука које је послао Николић, наводи се и име хрватске женске медијске особе. Није потпуно јасно с којом намером јер је Николић у наслову мејла ставио „Пријатељ/пријатељица мог брата“, потом залепио линк једних дневних новина које су писале о тој особи.
При једном спомињању Хрватске, где Епстајн жели да одведе цело друштво на одмор, лаконски додаје: „Жан Лук ће тамо отворити агенцију“.
Епстеајн је писао јако кратке поруке, али је јасно да говори о Жан Луку Брунелу, француском модном агенту и скауту, повезаном с Епстајном.
Против њега су у Француској вођени поступци због силовања и трговине људима, у истражном притвору преминуо је 2022. године, пре него што је судски поступак окончан. Кад му сарадници путују у Хрватску, а Сплит је био често одредиште, кратко им јави да му „нађу неку за њега“.
Једна од њих је била Анна из Хрватске, барем тако њено име пише особа која јавља Епстајну да се „хрватска манекенка Анна сели у Њујорк“ и шаље њене фотографије.
Та особа је Танцреди Салваторе Марчиоло, лик о којем се не зна пуно. Он учествује у опремању Епстајновог острва и наручује столице. Иначе, с Епстајном води разговоре у којима га пита шта да ради с неком женом: да само имаму однос или да ли је мучи.
