Pročitaj mi članakDa je čudo, zaključio je Dejan Ilić, na osnovu činjenice da su studenti skupili 200 hiljada ljudi na protestu, “bez ikakvog povoda”.
“Kao izborni skup to je bilo fantastično. Mislim da je ovo utvrđivanje te zajednice koju ja zovem pobunjeno društvo. Da su ljudi došli da pokažu da su još tu i da su spremni da se odazovu na poziv. Ja bih rekao da je to neka izborna vežba, da su pokazali da studenti mogu da mobilišu, čak i kad ne postoji neki konkretan povod da se takav skup napravi. To je čudo i to rade već nekoliko puta“, kazao je Ilić.
Na pitanje na koji način ovako masovni i snažni skupovi protiv ređima Aleksandra Vučića, bez konkretnog povoda, kako kaže Ilić, deluju na birače Srpske napredne stranke, sagovornici Danasa saglasni su – loše.
“Mislim da će biračko telo SNS početi da se polako osipa”
Pouzdaniji odgovor na pitanje o eventualnom uticaju masovnosti studentskih skupova, poput ovog poslednjeg na Slaviji, na biračko telo SNS moći ćemo da imamo tek u narednim mesecima, a konačni odgovor tek na izborima, kaže za Danas Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli.
No, kaže dalje, trebalo bi reći da prošlogodišnji impresivni i masovni antirežimski skupovi, suprotno očekivanjima, nisu imali preveliki uticaj na to naprednjačko biračko jezgro, što, pored ostalog, govori i o stepenu indoktriniranosti, pa i svojevrsnog političkog autizma, tog biračkog tela koje obitava u nekoj vrsti informativnog i društvenog balona.
– A u tome je, paradoksalno, Vučiću indirektno od pomoći bila i prevelika euforija, a neretko i agresivni trijumfalizam na drugoj strani („plivaće po Savi“, „jahaćemo ih“, i slično) koji je smanjivao prostor za mentalno i političko „prebegavanje“ i time pomagao režimsku homogenizaciju – smatra on.
Ipak, čini se da je, zauzvrat, i Vučić takođe poprilično pomogao protivnicima time što je još od pre godinu dana neprestano najavljivao i objavljivao „sviranje kraja“ i „pobedu nad obojenom revolucijom“ – a onda mu se dogodila i, takoreći, u lice eksplodirala ova poslednja „Slavija“, kaže Vukadinović.
Da zaključimo, ističe dalje, iako do sada nije bilo dramatičnog uticaja masovnih protesta na podršku Vučiću unutar njegovog biračkog tela, verujem da postoji realna mogućnost da, po principu kumulativnog efekta, do toga dođe u narednom periodu.
Odnosno, drugim rečima, napominje Đorđe Vukadinović, mislim da će ono početi da se polako osipa, ne toliko iz „ideoloških“ i političkih, koliko iz oportunističkih i lukrativnih razloga – kao što je, uostalom, iz sličnih tih razloga, svojevremeno, bilo toliko i poraslo”.
“Ko hoće da pobedi mora da šalje sliku snage”
Istoričar Dragan Popović kaže za Danas da politički pokreti koji pretenduju na značajan deo birača, pa i na osvajanje vlasti, moraju da šalju sliku snage.
– Jedna od važnijih takvih slika je masovnost skupova i veliki broj ljudi koji je spreman da uloži svoje vreme da dođe i podrži pokret. To je u isto vreme signal biračima da je u pitanju respektabilna opcija koja može da okupi ljude – kaže on.
Meki trbuh SNS biračkog tela čine oni koji za tu stranku glasaju jer misle da je Vučić jedini koji nudi stabilnost i jedini koji se ozbiljno bavi politikom, objašnjava Popović.
– Upravo na njih deluju ove predstave snage i sposobnosti za mobilizaciju koju šalje studentski pokret. Po prvi put sa druge strane je neko ko može da ugrozi vlast i ko je ozbiljna alternativa i to će se sigurno osetiti i u osipanju dela biračkog tela SNS-a – zaključuje Dragan Popović.
