Pročitaj mi članakAlarm da je neki turistički aranžman zapravo prevara jeste njegova neprimereno niska cena, koja ne odgovara kvalitetu ponude, upozorio je danas u izjavi FoNetu direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Yuta Aleksandar Seničić.
„За 200-300 евра не можемо да добијемо смештај у луксузној вили са базеном“, рекао је Сеничић.
Понуде за путовања које стижу из непроверених извора, путем друштвених мрежа, највећи су потенцијални извор превара у којима се на крају губи новац, каже Сеничић.
„Из године у годину имамо све више и више таквих превара и не постоји никаква сигурност за оне који уплате новац неком потпуно непознатом и непровереном“, указао је Сеничић и додао да се ове сезоне такве преваре најчешће дешавају када је реч о аранжманима за Грчку, Црну Гору, Египат и Турску.
„Људи су изгубили од 250 евра, па до неколико хиљада евра. Најгоре је прошла једна група која је требало да оде у Египат, неко их је преварио и узео им новац унапред“, навео је Сеничић.
Он је истакао и да је неопходно имати свест о томе да је интернет отворена мрежа и да свако може да слика туђу кућу и да је понуди за издавање.
„Десило се ове године у Турској, породица је са децом отишла на море, платила је смештај, а човек с којим су комуницирали искључио је у међувремену телефон. То је уобичајена шема, ви сте дошли на адресу која вам је послата, та кућа не постоји, а ви сте у страној земљи и без могућности да се сместите усред сезоне“, навео је Сеничић неке од најчешћих модела преваре.
Ипак, ни уколико уплаћујете аранжаман преко туристичке агенције нисте потпуно сигурни и безбедни, директор Yуте, саветује да проверите да ли агенција којој сте поверили свој одмор и новац има потребну лиценцу за рад.
Такви подаци најчешће су доступни на интернет страници туристичке агенције са којом планирате путоване или Агенције за привредне регистре.
„Када агенција има лиценцу за рад, она поседује и гаранцију путовања – новчани износ који зависи од обима посла. Та сума се креће од 30.000 евра до 400. 000 евра. Тај новац служи у случају престанка рада агенције за надокнаду штете путницима“, објаснио је Сеничић.
Такође, он напомиње да је самом у програму путовања важно обратити пажњу на то да ли је агенција којој уплаћујемо аранжман његов организатор или је само посредник у продаји.
„Потписивањем уговора улази се у облигациони однос са агенцијом. Тај уговор треба да садржи и све посебне захтеве које евентуално имамо, попут погледа на море или одвојених соба у апартману“, наводи Сеничић.
Он додаје и да све мора да пише у уговору, а свака усмена информација од неког запосленог у туристичкој агенцији нема правно дејство.
Сеничић наводи и да путници који уплаћују своје аранжмане преко популарних интернет платформи, попут Букинга (Боокинг), треба да воде рачуна о условима под којима пристају на аранжмане, јер се појављују скривени трошкови и таксе.
„Ове године то је посебно специфично за Грчку – када уплаћујете апартман или неку бољу кућу, имате изузетно велике таксе које нису видно објављене, него имате један додатак где се наводе додатни износи. Људи се често преваре, ухвате се за ту основну цену и не рачунају укупни износ који ће да плате“, навео је Сеничић.
Он је додао и да треба повести рачуна о томе да постоје интернет платформе за изнајмљивање смештаја које визуелно изгледају готово исто као оне добро познате и најчешће коришћене, али нису.
„Чак и именом подсећају на те добро знане платформе. Све мора врло пажљиво да се гледа и чита“, закључио је Сеничић.
