Како се једна лажна политичка странка (СНС) која је од настанка била истовремену и у нестанку, претворила и класичну секту. Ко су главни протагонисти најпримитивније пропаганде АВ режима и шта су сви смишљали његови израелски саветници како би га што дуже одржавали на власти.Пише: Лука Митровић
Милионима евра плаћани саветници из Израела, радили су дуже од једне деценије за интересе данас сломљеног српског диктатора Александра Вучића. Током тог периода бавили су се злочиначким експериментима „уживо“ (слично операцијама на телу будног али хипноптисаног пацијента „ин виво“), излуђујући масе промоцијом естрадног простаклука и стварањем једне нове идеологије код најмлађих генерација у Србији, који су одрастали уз прославу насиља, криминала, наркоманије и најбруталнијих „модела“ из мафијашког подземља.
У служби опстанка разбојничке диктатуре Александра Вучића, све је било дозвољено.
Два његова главна саветника из Израела, којима су се ретки отворени медији и друштвене мреже повремено бавиили, били су (и још увек делују) Срулик Ајнхорн, маркетиншки консултант из Тел Авива, познат по раду за Бењамина Нетањахуа и израелски Ликуд (води консултантску фирму у Београду и креира ПР кампање за српског диктатора), и такође повремено спомињани Асаф Еисин, израелски ПР стручњак и дугогодишњи Вучићев сарадник који је био и даље је под истрагом израелске полиције (Лахав 433) због умешаности у афере „Катаргејт“ и „Билд“, оптужен да је лобирао за Катар и да је користио „алтернативне чињенице“ у кампањама.
Обојица (Еисин и Ајнхорн) били су за рачун режима Александра Вучића посредници у извозу муниције према Израелу након напада Хамаса 2023. године, што је Србију могло индиректно да увуче у рат на Блиском истоку.
Еисин је планирао да Вучића представи у свету као „осведоченог миротворца“ и „глобалног лидера“ чак и закупом највећих билдборда у Њујорку, скупо плаћеним наступима у америчким подкастима и наручивањем афирмативних текстова у западним медијима.
Такође, Еисин је лично писао један од најсрамнијих хвалоспева о Вучићу у Јерусалем Посту крајем 2023. године, да а био је и творац идеје да се наруга и традиционалној Србији, извртањем здрвог друштва ослоњеног на породицу, у друштво без главе, у којој постоји само секта, вођа те секте и њени слепи следбеници.
Према извору МТ који се службено бавио анализом овог случаја, Еисин је као модел узео Јеховине сведоке, верску заједницу чија се мисија бави ширењем „добре вести о Божјем краљевству“.
Тако је у чланство Српске напредне странке „инсталирао“ модел беспоговорне послушности и дао јој задатак да свугде и на сваком месту „сведочи“ о „Вучићевом краљевству“. Допала се та идеја српском диктатору, а онда је Еинсин проширио делатност па је „Вучићеве сведоке“ послао да иду од куће до куће, од врата до врата да „сведоче“ и позивају друге „на сведочење“ о царству земаљском у земљи Србији, о златном добу, и просперитету какав не постоји нигде на свету.
Као и стварни Јеховини сведоци који иду од врата до врата, деле публикације и позивају људе на проучавање „Божјег краљевства“, злочиначки ум израелског саветника српског диктатора, је организатор „Вучићевих сведока“ да деле своје пропагандне материјале и позивају на „проучавање Вучићевог краљевства.
У сврху потпуног копирања Јеховиних сведока, Еинсен је уместо њихових бесплатних курсева и састанака у њиховим богомољама (које они на зивају „Дворане краљевства“ где дискутују о „поукама“), дошао на идеју оснивања „Академије младих Српске напредне странке“, тако рећи налик својеврсном „сјеменишту“ где су се ти млади „Вучићеви сведоци“ припремали за деловање на терену. Тамо су их учили једноставним фразама, обукли их у нова одела, дали им новац и кључеве од плаћених станова, мало их „уздигли“ и учинили битним, па су то многи од њих постали и медијске „звезде“.
На само 200 метара од границе са Мађарском налази се салаш који је у поседу Српске напредне странке од 2019. године. На салаш може ући само власник чланске карте Српске напредне странке. Тај објекат који су напредњаци купили простире се на скоро 700 квадрата и плаћен је око пола милиона евра.
Осим велике зграде, у дворишту салаша налази се и базен. Јер обуке су најчешће у летњим месецима. За овај објекат (а није једини тог типа!) и његову сврху чуло се први пут кад је једна млађа женска особа са истуреним силиконским деловима тела стала пред камере и рекла: „Ја сам Сташа Стојановић из Српске напредне странке и завршила сам Академију младих лидера!“ Било је то 2021. године, на дан кад је на сваки начин ометала новинаре на једној конференцији за новинаре у Новом Саду.
Много пре него што ће се Асаф Еинсин бити именован као „Унутрашњи и спољашни пропагандни архитекта“ Александра Вучића, Србијом је увелико харао својим антикултурним пројектом извесни Богдан Илић, примитивни балавац без битног образовања, рођен 6. септембра 1996. у Врању, Србија. Његов отац Ненад Илић, у јавности је био већ познат као свештеник, православни теолог, писац и редитељ (мање познат као бивши „краткорочни“ супруг Оливере-Оље Бећковић).
Богдан Илић, касније познат као звезда бројне публика на YоуТубе, заправо је пројекат српске БИА, а јавност је за њега чула први пут кад се под псеудонимом Бака Прасе, први пут појавио у јавности у Србији 2015.године, објавом видео-садржаја на његовом YоуТубе каналу. Његов канал је заправо отворен још 2011., али је тек неколико година касније постао активан и препознатљив. Илић је завршио основну и средњу музичку школу у Београду, покушао да упише музичку академију, али је експресно одбијен.
Његов YоуТубе канал данас има преко 2,2 милиона претплатника, а његове вулгарне, простачке и у свакој цивилизованој држави криминалне садржаје, годинама подржава Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), а против насиља, дивљаштва и примтивизна које производи овај „режимски инструмент“, нема имала ништа ни Српска православна црква. Напротив, ПорфиријеПерић (данас патријархсрпскиПорфирије) био је члан, а потом и председник Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ, тада РРА?- Републичка радиодифузна агенција) од 2008. до 2014. године, баш у време кад је млади Богдан Илић звани Бака Прасе развијао своје монструозно деловање на генерације најмлађих житеља Србије.
Богданов отац, свештеник такође и пријатељ са Порфиријем Перићем, припада оној наводно либералној „рокенрол“ струји у СПЦ, ожењен је и отац је „више деце“ како јавно доступни подаци кажу. Заправо их има неутврђени број, брачних и ванбрачних. Син Богдан је тек један од њих. Свештеник Ненад Илић је такође ТВ личност, а са позиције класичног лицемера, дао је себи слободу да говори „о изазовима родитељства у дигиталном добу“ и о томе како „разуме синовљев избор каријере“, иако се наводно не слаже са свим његовим поступцима.
Млади Богдан се толико уздигао да је помислио како му је све дозвољено па је био оптужен за силовање (пријавила га је малолетница од 14 година), али је моћна Служба брже-боље све „средила“ па је тада пунолетни Илић млађи, извегао сигурну робију.
Пут од редовног појављивања на ТВ Пинк до индиректних финансијских веза кроз спонзоре и кладионице које су му тадашњи другови из Службе намештали, до отворене службе за режим Александра Вучића, прешао је тако рећи у два корака.
Коначно, у „терминалној фази“ предат је на директно управљење Звонку Веселиновићу и Андреју Вучићу. У мају 2026 њих двојица шаљу Баку Прасета да се унереди на прославу матураната у Сремским Карловцима, што је он обавио. Мада су ђаци карловачке гимназије унапред знали ко долази и јавно објавили да не желе никаквог Баку Прасета или Богдана Илића на дан прославе матуре, он се ипак појавио тамо где се нико не коцка нити дрогира (ђаци у Сремским Карловцима су познати по кампањама против овог зла).
Ипак, намера АВ режима је била да дође до провоцирања деце и родитеља, да се изазове инцидент, да их прикажу као „блокадере“ а Баку Прасета-Богдана Илића, као жртву.
Ово опасно токсично и очито болесно створење било је дуго „у надлежности“ Вељка Беливука“ (све док овај није ухапшен), а посредством београдског одељење Службе.
Недавно је, не знајући шта чини, под наркотицима „извршио самостални и неконтролисани напад“ на старог архизлотвора Жељка Митровића његове кладионице и Пинк телевизију, а онда је добио „узвратни ударац“, од Пореске управе, док му нису објаснили да је напао погрешну адресу. YоуТубе канал му је био одузет због напада на Митровићеве кладионице из чијег се „буџета“ новац позајмљује МУП-у и градској влади у Београду.
Али, након „преваспитања“, Богдану Илићу уследио је сусрет са „Вучићевим сведоцима“ који су га обавестили да су спремни да га кандидују на изборима за председника Србије, и то сасвим озбиљно, као једног од оних који би узели нешто гласова евентуланим „опасним противкандидатима“.
Али, Илића данас брину друге бриге: у дуговима је „до гуше“, а да би се из њих избавио мореаће „више и јаче“ да ради за режим Александра Вучића. Да се укључи у „Вучићеве сведоке“ и делује унутар „верске заједнице“.
Из скандала у спектакл, из спектакла у блато. Можда је овај „Вучићев сведок“ који је употребио Интернет да закуца на свачија врата и објасни омладини како је лак живот у „Вучићевом златном кавезу“, да кокаин није дрога, да силовање није насиље и да свакои може да вози „Ферарија“, заправо само метафора опште пропасти данашње цивилизације.
Али, у овдашњим условима, и под овоим небом, он је био само мали Службим провокатор и добро плаћени „пљувач“. Ништа више од тога.
(Магазин Таблоид)
