Pročitaj mi članakMladi u Evropskoj uniji, uprkos široko rasprostranjenom uverenju da su pretežno naklonjeni levici, u najvećoj meri se politički svrstavaju ka centru, pokazalo je istraživanje Fondacije Alijanc sprovedeno u pet najvećih država članica EU.
Istraživanje je obuhvatilo ispitanike uzrasta od 16 do 39 godina, a rezultati pokazuju da se podrška političkom centru kreće od 42 odsto u Španiji do 52 odsto u Italiji. U Nemačkoj se za centar izjasnilo 48 odsto mladih, u Poljskoj 46 odsto, a u Francuskoj 43 odsto.
Suprotno uvreženom mišljenju da mladi uglavnom naginju levici, udeo onih koji se identifikuju sa levicom ili krajnjom levicom u ovih pet zemalja kreće se od 19 odsto u Poljskoj do 28 odsto u Španiji. U Nemačkoj taj politički afinitet izrazilo je 26 odsto mladih, u Francuskoj 14 odsto, a u Italiji 12 odsto.
S druge strane, najveći broj mladih koji se opredeljuju za desni politički spektar zabeležen je u Poljskoj, gde se tako izjasnilo 35 odsto ispitanih. U Poljskoj i Francuskoj čak 17 odsto mladih podržava krajnju desnicu. Ukupno gledano, sve desne političke opcije uživaju podršku 33 odsto mladih u Francuskoj, 30 odsto u Španiji, kao i po 26 odsto u Italiji i Nemačkoj. Istovremeno, u Nemačkoj i Italiji je najmanji procenat onih koji se identifikuju sa krajnjom desnicom, 10, odnosno 9 odsto.
Uprkos ideološkim razlikama, istraživanje je pokazalo da u svih pet zemalja postoji jedan zajednički imenitelj, a to je snažan osećaj evropskog identiteta. Učesnike ankete, kako navodi Juronjuz, povezuje i želja za drugačijom budućnošću.
U proseku, 65 odsto ispitanih mladih i mlađih odraslih osoba reklo je da želi da živi u društvu koje se ne bi isključivo koncentrisalo na privredni rast. Umesto toga, prioritet bi, po njihovom mišljenju, trebalo da imaju održivost, čista životna sredina i smisleni oblici političke participacije, čak i ako bi to podrazumevalo sporiji napredak ili uži izbor za potrošače.
Istraživanje, međutim, ukazuje i na prisutno nezadovoljstvo. Skoro polovina ispitanika, njih 47 odsto, smatra da su duboko politički uskraćeni, što se posebno odnosi na ljude u ranim tridesetim godinama. Istovremeno, u proseku 28 odsto mladih podržava takozvane regresivne vizije društva, koje podrazumevaju ponovno uspostavljanje tradicionalnih rodnih uloga i marginalizaciju manjina. Takvi stavovi najizraženiji su u Francuskoj, gde ih podržava 34 odsto ispitanih, i u Poljskoj, gde taj procenat iznosi 33 odsto.
Jedna manja, ali značajna grupa od 11 odsto ispitanika podržala je i ekstremne mere za suzbijanje suprotnih političkih stavova, uključujući vređanje političkih protivnika i primenu nasilja radi postizanja promena. I u ovom slučaju prednjači Francuska, gde takve stavove deli 17 odsto mladih.
Istraživanje je takođe pokazalo da većina mlađih Evropljana, njih 57 odsto, retko učestvuje u politici, iako nisu apolitični i imaju jasna uverenja. Njihovo političko angažovanje najčešće se svodi na učešće na izborima.
