Deligrad, mesto na desnoj obali Južne Morave, blizu Aleksinca, ne pominje se često. Mestašce od tek nešto više od 200 stanovnika liči na hiljade drugih sličnih. Pa ipak, ovde se odigrao jedan od najčuvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku.

Пошто је на Скупштини устаничких старешина у Смедереву крајем 1805. године, обзнањено да ће се устанак прошири на све суседне турске области и да се међу устанике примају избеглице из околних неослобођених области, почетком 1806. године, по Карађорђевом наређењу, у Делиграду је изграђено устаничко утврђење ради одбране јужног моравског правца.

Делиградско утврђење налазило се на пола пута између Алексинца и Ражња, на улазу у Ђуниски теснац, између Дреновачког потока и Мораве, куда је пролазио Цариградски друм.

У почетку је био подигнут само један шанац , да би их на крају било девет око вешто распоређењих земљаних утврђења, од четири бастиона за топове и две гвоздене капије. Сва утврђења су била добро снабдевена храном, водом, муницијом и четири топа скинута са Смедеревске тврђаве, тако да су могла дуго да опстану у опсади.

Ово утврђење је било огромна препрека турском надирању низ Мораву и непријатељ је то знао. Зато је Ибрахим-паша, командант турске војске, 16. јуна 1806. године наредио напад на Делиград.

Око 6.000 Турака сукобило се са 5.000 устаника под командом Петра Добрињца. Борбе су вођене неколико недеља, али су и ровови и српски борци издржали.

Почетком септембра у помоћ им је коначно стигао одред војске под командом Станоја Главаша. До краја боја је ратовало 55. 000 турских војника против 37.000 српских бораца.

Ојачани, Срби су успели да пробију блокаду и натерају турску војску на повлачење ка Алексинцу. Од тог судбоносног дана и величанствене победе прошло је тачно 210. година.

Izvor: dnevno.rs

Oznake: evropa, Srbi