Колико су само новца уложили у тог Вучића, колико су му пута гледали кроз прсте. А притом је Србија редовно и уносно продавала оружје Украјини, нарочито муницију
Игор Стрелков о победи опозиције у Србији
Председник Вучић био је још један „хроми коњ“ на кога је Москва поново ставила све своје карте. Колико су само новца уложили у тог Вучића, колико су му пута гледали кроз прсте због свих његових „врцкања задњицом“ час на једну, час на другу страну. А притом је Србија редовно и уносно продавала оружје Украјини, која је ратовала против нас, нарочито муницију.
И ето нам резултата – као и обично. Као у Венецуели, као у Либији, као у Сирији – тако и у Србији. А, да, исто тако и у Мађарској.
Па чему се онда чудити? Нема чему да се чудимо. Противник је од нас јачи финансијски. Противник је од нас јачи економски. И противник је, нажалост, јачи од нас и у интелектуалном погледу – и то много.
У таквим околностима нимало не чуди што се стално кладимо на „хроме коње“, који сваки пут последњи стижу на циљ. И што губимо огромна средства која у њих улажемо, а заузврат добијамо огорчене противнике у свакој од земаља којима смо претходно давали повластице и кредите.
Да би нам се приклониле перспективније личности и да бисмо привукли снажније савезнике, морамо и сами бити снажни, паметни и успешни.
Нажалост, ниједна од те три особине не може се приписати Руској Федерацији под генијалним руководством њених садашњих лидера.
Мирослава Регинска: Победа „студентских протеста“ у Србији
Народни протест против корумпиране и несменљиве власти победио је – разуме се, реч је о Србији. На ванредним парламентарним изборима победу је однела „Студентска листа“, а бивши председник Вучић признао је пораз.
Становници Београда, углавном млади људи, окупљају се на трговима, скандирају пароле и певају песме, славећи догађај ка коме су толико дуго ишли.
Студентски покрет настао је у Србији 1. новембра 2024. године, када се у Новом Саду урушио бетонски надстрешни део железничке станице, усмртивши 16 људи. Ова трагедија постала је за младе симбол некомпетентне и народу ненаклоњене политике актуелне власти. Почели су масовни протести. Студенти су током две године организовали масовне скупове, блокирали саобраћајнице и државне установе. Протестима су се придружиле најразличитије друштвене и политичке снаге – синдикати, борци за људска права, фудбалски навијачи, наставници и представници политичких странака. На крају је студентски покрет истакао сопствену листу кандидата на парламентарним изборима. Њихов циљ био је да са власти уклоне владајућу странку, која се налазила на челу државе 14 година, предвођена Вучићем. И коначно су у томе успели.
Пропагандисти често називају студентски покрет „обојеном револуцијом“ која ће Србију окренути Западу. Међутим, тешко да је та оцена оправдана: прозападна усмереност Вучићеве владе била је сасвим очигледна. А чини се да је, из многих кобних геополитичких разлога, такав курс за савремену Србију неизбежан. Опозиција која протестује, с друге стране, залаже се за националне интересе који, по њеном мишљењу, трпе због корумпиране власти неспособне да реши актуелне проблеме земље.
Бивши председник Вучић већ је пред одлазак са власти стигао да предвиди да ће Србија до марта или априла увести санкције Русији. Притом заборавља да се и његова политичка линија очигледно кретала у истом смеру. На пример, никакав покушај да се „седи на две столице“ није га спречио да продаје српско оружје Украјини.
Наравно, тешко је очекивати и да ће „студентска“ власт у Србији почети да води проруску политику, упркос заставама са Нерукотвореним образом Спаситеља у рукама окупљених. То је, нажалост, пре свега последица објективно слабог положаја савремене Руске Федерације на светској сцени и њене, у целини гледано, неуспешне спољне политике.
(Телеграм Игора Стрелкова, Стање ствари)






















