После вишегодишњег раста цена и тржишта које је дуго одолевало економским шоковима, стручњаци најављују да би 2026. година могла донети умерени раст цена некретнина у Србији.
„Радио сам анализу чији резултати ми делују доста изненађујуће. Главна тенденција је да се појављује неки раст. Статистички гледано, тренутно је то благи раст који се појављује кумулативно, пет до десет одсто на годишњем нивоу. Да ли ћемо то ‘испеглати’ или ће се променити, за сада не знамо, али највероватнији сценарио је умерени раст уз стабилизацију или благи тренд раста“, каже Милић Ђоковић, потпредседник Стручног савета Кластера некретнина Србије, за Инсајдер.
Највећи удео у укупној вредности продатих непокретности у трећем кварталу 2025. године заузима продаја станова са 1,1 милијардом евра. За куће је издвојено 161,6 милиона евра, за грађевинско земљиште 99,4 милиона евра, за пословне просторе 66 милиона евра за пољопривредно земљиште 50,6 милиона евра.
Највише кредита коришћено је за куповину станова, при чему је 34,5 одсто свих куповина реализовано на тај начин, што је раст у односу на 24,5 одсто из истог периода 2024. године.
„Да ли ће остати кредити за младе или неће – то је доста утицало на примарно тржиште, али и на секундарно и терцијарно. Имамо и закон ‘Свој на своме’. Како ће се то показати на тржишту, видећемо крајем 2026, пре тога је тешко проценити“, додаје Ђоковић.
Поред макроекономских фактора, додатни притисак на кретање цена стварају и регулаторни и административни изазови. У последње време забележен је пад броја издатих грађевинских дозвола, што је директно утицало на смањење обима градње.
Раст цене у Београду
Још када је најављена изградња Експо центра, стручњаци су прогнозирали раст цена квадрата и повећане потражње у београдској приградској општини Сурчин. Претпоставка је била да ће уместо 1.500, квадрат коштати 2.000 евра. Од тада, вредност квадрата у Сурчину је порастала за три пута, а уколико је нова градња цена иде и до 2.800 евра.
Најскупље је продат стан на територији градске општине Савски Венац, укупне површине 284 квадрата, за 1,4 милиона евра, док је најскупљи квадрат стана продат по цени од 6.818 евра на територији те градске општине на локацији Београд на води.
Расте удео оних који купују на кредит
Када је реч о структури купаца, тржиште и даље носе кеш купци и инвеститори, али све више расте удео грађана који купују на кредит.
„Што се тиче структуре купаца, појавили су се подаци, а они ће бити нарочито јасни када изађу они за четврти квартал, да је преко 40 одсто купаца кредитно. Причам конкретно о граду Београду. То се код нас никада раније није дешавало. Тенденција је да идемо ка односу пола-пола: пола кредитни купци, пола остали. То показује да је новац релативно јефтин, додуше безвредан, али јефтин. То је закон великих бројева“, објашњава Ђоковић.
Он додаје да се овакви трендови одражавају и у ширем економском контексту.
„Видите и сами – чоколада у маркету сада кошта 600 динара, а до недавно је коштала 400. Хиљаду евра пре годину дана и хиљаду евра данас и није исто. То је само игра бројева“, истиче Ђоковић, па додаје.
„Људи чекају неки пад, а новац пропада. Ако немате у шта друго да улажете, ако немате инвестицију која вам доноси пет или шест одсто прихода кроз ренту, шта ћете друго него да улажете у некретнине? Код нас нема поверења у берзу, у индексе – само у ‘голи бетон’. Зато је мој савет: ко може – нека купује сада. Ако немаш много пара, купи гаражу и издај је. Ако имаш више, купи стан.“
Скоро дупло скупље него 2019.
Стан који сте 2019. године у Београду у староградњи пазарили за 100.000 евра, данас бисте могли да продате за чак 187.000 евра, показује рачуница коју је урадио Републички геодетски завод.
Испоставило се да је посебно поскупела староградња у односу на новоградњу. Вероватно је томе допринело и неповерење људи у данашње инвеститоре, коју зграде дижу често без потребних грађевинских дозвола или уз дозволе које потплаћују, о чему је „Време“ већ писало.
На невероватне турбуленције у ценама квадрата је у Србији утицао долазак странаца услед рата у Украјини и хаоса у Русији, са принудним слањем људи на фронт. Ипак, огромно повећање цена станова дошло је и због специфичне економске политике коју држава води, а која се односи на повећање цена све робе и услуга, па тако и материјала за грађевину.
