Према подацима Удружења банака Србије, дуг грађана по основу готовинских кредита порастао је за готово 22 одсто у односу на прошлу годину, што показује да се становништво све више ослања на банке како би премостило финансијске проблеме.

Финансијски стратег Владимир Васић оцењује за Инсајдер да раст задуживања делом прати сезонске потребе грађана.

– То значи припрема за летовање, полазак у школу, славе и Нову годину. Када нам понестане новца, куцамо на врата банке – рекао је Васић.

С друге стране, професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић упозорава да иза раста кредита стоји много озбиљнији проблем – борба грађана за основну егзистенцију.

– Годинама грађани узимају нове кредите да би вратили старе. Гро тог новца троши се за егзистенцијалне потребе – навео је Ђукић.

Готовински кредити данас чине више од половине свих позајмица у земљи, а камате на динарске кеш кредите крећу се од седам до више од 10 одсто. Стручњаци упозоравају да овакви зајмови лако могу постати озбиљан терет за кућни буџет.

– Готовински кредити су мач са две оштрице. Узмете милион динара и срећни сте, али већ следећег месеца стиже рата од 40 до 50 хиљада динара – упозорио је Васић.

Ипак, према званичним статистикама, Србија још није међу презадуженим државама. Грађани углавном редовно отплаћују рате, уз минимално кашњење од свега 1,2 одсто.

– Ми смо на око 25 одсто друштвеног производа, док су земље попут Холандије или Италије на 70 до 80 одсто – објаснио је Васић.

Професор Ђукић, међутим, сматра да поређење са Европом није реално, јер се у развијеним државама грађани доминантно задужују кроз стамбене кредите, док у Србији доминирају кеш позајмице.

– Грађани су практично у дужничком ропству – закључио је Ђукић.

Поред готовинских кредита, расте и задуживање за станове. Подаци показују да су стамбени кредити у Србији порасли за 19 одсто и достигли укупну вредност од 7,3 милијарде евра.