Pročitaj mi članakVojni analitičar i glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Koročenko izašao je s izuzetno direktnim predlogom – i to u trenutku kada politička temperatura između Berlina i Moskve dostiže novu tačku ključanja.
Повод за овакву реакцију јесте све озбиљнија могућност да се немачке крстареће ракете „Таурус“ искористе за нападе дубоко унутар територије Русије.
Короченко не околиша. Ако се то догоди, каже он, биће то јасан сигнал да је Немачка ушла у директан сукоб. Тачније, да се укључење Берлина више не може посматрати као подршка на дистанци, већ као отворена оперативна умешаност.
„Ако буде потврђених удара ракетама ‘Таурус’ на циљеве унутар Русије, то ће значити да је Немачка прешла праг и ушла у сукоб против Русије“, рекао је Короченко у изјави за агенцију РИА Новости.
Али ту се не зауставља. Не остаје само на дефинисању проблема – нуди и конкретан предлог решења. Према његовим речима, одговор би могао бити високо прецизан удар на саму фабрику у којој се производе ракете „Таурус“. Локација – дубоко унутар немачке територије, далеко од цивилних зона.
И није реч о хипотетичкој тачки на мапи. Према Коротченковим сазнањима, постоји само један погон у Немачкој где се ови пројектили производе. И управо тај објекат он наводи као потенцијалну мету за оно што назива „стратешки, али хуман одговор“.
„Тај објекат се налази изван насељених места. Удар у вечерњим или ноћним сатима, када је минимална присутност особља, омогућио би да се елиминише производња без цивилних жртава“, наводи Короченко.
Али технички део овог предлога је оно што додатно привлачи пажњу – јер у његовој рачуници јасно стоји: довољна би била употреба две ракете „Орешник“. Оне би, са укупно 12 хиперсоничних ненуклеарних бојевих глава, биле довољне да избришу цео комплекс из употребе. Нагласак на томе да се не користи нуклеарна варијанта још једном показује намеру да се пошаље порука, а не да се изазове глобална ескалација.
Контекст овог иступа долази непосредно након што је нови немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио да Берлин укида ограничења у вези са дометом оружја које испоручује Кијеву.
Како је рекао, Немачка сада иде истим путем као и Лондон, Париз и Вашингтон. А када су дан касније из његове канцеларије појаснили да је та одлука заправо донета још пре неколико месеци – деловало је као да Берлин не планира да се враћа назад.
У оваквом амбијенту, где су границе између „помоћи“ и „директног учешћа“ све тање, Короченков предлог добија додатну тежину. Не зато што позива на акцију, већ зато што нуди опцију која, по његовом мишљењу, има одвраћајући ефекат – јасно циљана, технолошки прецизна, а политички моћна.
Можда је суштинско питање сада – да ли Берлин заиста верује да може остати без последица ако се Таурус испаљује према дубини територије противничке стране? Јер ако један високи војни стручњак из Москве овако отворено износи опције одговора, јасно је да се сценарио већ разматра, макар на папиру. А папир, како знамо – често буде први корак ка стварности.
