ЗЛАТНО ДОБА За три године инфлација у Србији 34 одсто, међу највећим у Европи

18:02 06.12.2023.

Инфлација у Европи је у оштром паду, па је према флеш процени Еуростата, статистичке агенције ЕУ, у новембру пала на 2,4 одсто, под утицајем великог пада цена енергије.

Међутим, базна инфлација, односно индекс цена који искључује цене хране, дувана, алкохолних пића и енергије, иако у паду, и даље је знатно изнад нивоа који циља Европска централна банка.

Базна инфлација пала је на 3,6 одсто у новембру, док је циљ ЕЦБ да се инфлација нађе на два одсто.

И у Србији је инфлација на силазној путањи, али на знатно вишем нивоу. Последњи податак Републичког завода за статистику је за октобар када је инфлација пала на 8,5 одсто. Базна инфлација је износила 7,3 одсто, а да подсетимо да Народна банка циља инфлацију у коридору од 1,5 до 4,5 одсто.

Према оцени Ерсте групе, у већини земаља Централне и Источне Европе је за очекивати да инфлација и следеће године остане изнад циљаних нивоа централних банака. Упркос томе, неке од њих, пољска и мађарска централна банка, већ су кренуле у смањење каматних стопа.

Занимљиво је да су ове две земље међу онима са највећом инфлацијом у Европи. Нажалост, у овој групи је и Србија.

На крају ове године, према пројекцијама Међународног монетарног фонда, не рачунајући Турску која је ван свих категорија, највећу годишњу инфлацију имаће Чешка, Србија и Мађарска.

Наиме, процена Фонда је да ће у децембру 2023. Чешка имати имати годишњу стопу инфлације од 8,3 одсто, а Србија и Мађарска 8,2 одсто.

Ово може послати погрешну слику, пошто је Мађарска целе ове године, као и прошле, имала убедљиво највећу инфлацију у Европи. То показује просечна стопа инфлације у овој години, која ће према ММФ-у бити у Србији 12,4 одсто, а у Мађарској чак 17,7 одсто.
Чешка ће бити на 10,8 одсто.

У групи земаља са двоцифреном просечном инфлацијом у овој години наћи ће се још две земље региона Централне и Источне Европе (ЦИЕ). За Пољску се очекује 12 одсто, а Румунију 10,7 одсто.

С друге стране, неке земље еврозоне последњих месеци чак се налазе у дефлацији. На пример у Белгији, у октобру и новембру, цене падају и то у односу на исти месец претходне године.

ММФ-ова пројекција из октобра је да ће годишња инфлација у овој земљи у децембру бити 0,4 одсто, знатно испод циља ЕЦБ. Такође, у Италији се очекује да ће годишња инфлација бити 1,1 одсто у децембру, а у новембру је била свега 0,7 одсто.

По свој прилици мању инфлацију од оног што циља ЕЦБ имаће до краја године и Холандија и Финска.

На питање због чега Србија ове године има једну од највиших инфлација у Европи, најчешћи одговор су цене енергије. Док су цене нафте и још и више електричне енергије и природног гаса пошле године дивљале, чланице ЕУ су углавном тај раст цена пребацивале на потрошаче.

У Србији су цене струје и гаса биле замрзнуте, а цене горива под контролом државе. Али док су ове године грађани европских земаља гледали како се цене енергије у односу на претходну годину смањују, код нас су кренула поскупљења.

Зато, да бисмо видели где се заиста налазимо по расту цена у односу на Европу, треба упоредити инфлације из претходног периода.

Од 2021. године када је кренуо талас поскупљења, па закључно са 2023. годином, ослањајући се на пројекције ММФ-а, кумулативна инфлација у Србији износила је 34,3 одсто.

Већу инфлацију од Србије за ове три године имали су пре свега Мађарска (44,6 одсто), затим балтичке земље које су на врхунцу, крајем прошле године имале и преко 20 одсто, Естонија (38,5 одсто), Литванија (37,5 одсто) и Летонија (36,3 одсто).

Поред њих, кумулативна инфлација у Пољској је износила 36 одсто, а у Румунији 35,7 одсто.

Очигледно, Србија се у ове три године налазила у групи земаља чији грађани су најтеже погођени растом цена.

У Западној Европи инфлација је много мање погодила грађане него у ЦИЕ.

Рецимо у Белгији је укупна инфлација у овом периоду износила 18 одсто, у Француској 15 одсто, у Грчкој 15,5 одсто, Италији 18,3 одсто. Двоструко мање него у групи земаља у којој се налазимо ми.

Апсолутни рекордер је Турска у којој је инфлација за три године износила 266 процената.

За следећу годину очекује се даљи пад инфлације у целој Европи. Очекивање Народне банке Србије је да ће инфлација ући у циљани коридор, чија је горња граница 4,5 одсто, средином наредне године.

ММФ очекује да ће годишња инфлација на крају 2024. у Србији бити на четири одсто, а да ће у ЦИЕ већу инфлацију од нас имати Румунија, Пољска и Мађарска 4,7 до 5,5 одсто.

За неке земље еврозоне, ММФ чак очекује да ће следеће године инфлација бити већа него ове и то углавном за економије које ове године имају изузетно ниску инфлацију, попут Белгије, Италије и Холандије.