Gotovo jedna trećina ljudi u Srbiji živi sa prosečnim prihodom do 30.000 dinara. I statistika za Srbiju koju pruža FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations) govori o tome kako se u Srbiji živi sa 250 evra mesečno. Pored drugih indikatora, podaci ove organizacije Ujedinjenih nacija govore da se broj gladnih i neuhranjenih ljudi u Srbiji udvostručio od 2015. godine i od tada do danas iznosi 400.000 gladnih građana Srbije, ili skoro 5% ukupne populacije. Razlog siromaštvu i gladi svakako je i pad vrednosti proizvedene hrane po glavi stanovnika u Srbiji. Dok je vrednost proizvedene hrane u 2011. godini po glavi stanovnika u Srbiji iznosila 430$, ta je vrednost u 2016. godini pala na samo 391$. (http://www.fao.org/faostat/en/#country/272).
Ови застрашујући подаци су и пре периода пандемије корона вируса говорили о доминантном сиромаштву српских грађана и великом заостајању Србије, пре свега, у пољопривредној производњи, која је глобални ресурс будућности. Узроци сиромаштва грађана Србије су у неразвијености и ниској продуктивности српске привреде, као и у неефикасној српској држави.
О паду Србије у свим областима говори и тзв. додата вредност – индикатор који показује ниво развијености различитих сфера друштва од којих зависи квалитет живота њених грађана. Када се ова вредност прикаже у односу на број становника, веома су јасне разлике у степену развоја не само између Србије и земаља Европске уније, већ и у односу на оне традиционално сиромашне, попут Албаније.
Према подацима са Еуростата (https://ec.europa.eu/
И поређење Србије са Албанијом, која се традиционално поима као неразвијена у свим областима, показује дубину српског суноврата али и савремену експанзију Албаније у области пољопривреде и другим областима. Стопе развоја у државној управи, здравству и образовању, где је Србија најслабија у Европи, у Албанији су у 2008. години износиле 100,2%, а у Србији без КиМ је додата вредност била само 11,9%. Иако се ова разлика након 2012. године знатно смањила, и даље је разлика у корист Албаније била готово двострука (http://www.makroekonomija.
Албанија је имала 2,5 пута већу додату вредност по јединици обрадиве земље у 2019. години па је и у односу на развијене европске земље њена експанзија у пољопривреди интензивна (https://data.worldbank.org/
Сиромаштво грађана Србије и ниске стопе раста последица су непостојања јасне и предвидиве економске политике. И заостајање Србије у свим областима и успех албанске политике развоја пољопривреде јасно говоре о последицама одлуке о уласку у нову економску интеграцију „Мини Шенгена“. Албанија, која има само трећину обрадивог земљишта у односу на оно које има Србија, постала је у свим областима двоструко успешнија од Србије. Отворене границе за капитал, робу и услуге и радну снагу у оквиру економске интеграције са Албанијом и Севрном Македонијом, може да значи да ће ускоро радници из Србије одлазити да раде у Албанију. Томе тежи ова власт.
Најзначајнији ефекти економске политике Владе Србије су драстично осиромашење грађана Србије, даља девастација пољопривреде, стагнација привреде и отварање тржишта за развијену пољопривреду будуће Велике Албаније .