Москва – Нагли пад курса јена и скок вредности евра, почетком ове године, показују да је у току међународни валутни рат, а руски аналитичари сматрају да би њихова земља могла, поучена ранијим негативним искуством, овога пута да избегне лоше последице таквих потреса на светској финансијској сцени.

Економисти руске владе такође верују да њиховој земљи сада, упркос заоштравању валутног рата, пре свега између Јапана и других водећих западних земаља, не прети превелика опасност.

Висок ниво девизних резерви и други врло солидни макроекономски показатељи Русији ће, како верују, омогућити да спречи понављање „црног“ сценарија који се остварио на самом почетку глобалне финансијске кризе.

Руски експерти упозорвају, међутим, да је због знатне промене курсева водећих светских валута, посебно у троуглу долар-јен-евро, у јануару и почетком фебруара, али и нових, огромних уливања свежег новца у привреду САД, Јапана и других најразвијенијих западних економија, сада завладала права еуфорија на међународним берзама акција. 

Чак је и углавном опадајући главни руски индекс акција – РТС – ојачао протеклог месеца за седам одсто, а курс рубље се „утврдио“ око нивоа од 30 јединица за долар, што је приближно десет одсто више него пре неколико месеци.

Таква ситуација на руском финансијском тржишту могла би да подстакне нагло јачање такозване кери трговине која по правилу изазива нагли прилив страног „врућег“ капитала, чији власници би могли да остваре зраду на разлици у каматним стопама и курсевима валута које важе у њиховим земљама и у Русији, преноси сајт Финмаркет.ру.

Начин на који се ова трговина обавља је доста једноставан. 
У почетку тржишни играчи који се тим послом баве прво узимају зајмове са веома ниском каматном стопом у „згодним“ валутама какве су, например, пре избијања глобалне финансијске кризе 2008. били швајцарски франак и јен . После тога, новчана једница у којој су првобитно позајмљена средства се конвертује у валуту – „жртву“, која због знатно већих каматних стопа доноси спекулантима већи приход.

Такве високоприносне валуте су практично све из земаља са брзо растућим економијама, например руска рубља, бразилски реал, јужноафрички ренд и друге, јер је у тим државама инфлација већа, што значи и каматне стопе, наводе финансијски стручњаци Александар Зотин и Надежда Петрова.

Након протока одређеног времена вредност високоприносних валута опада па спекуланти обављају обрнуту валутну конверзију и враћају раније узете кредите, али им притом најчешће остаје зарада у виду разлику која се појавила на основу већ поменуте шеме пословања.

Зотов и Петрова кажу да у реалном пословању инвеститори често прибегавају такозваном хеџингу да би се осигурали од последица валутног ризика. Али, што је већа опасност од нестабилности валуте за коју се та осигурање узима – то је и цена обезбеђења у таквим пословима скупља.

У периоду најоштрије фазе глобалне финансијске кризе, током 2008. и 2009. године, валутни ризик по систему кери трговине се углавном исплатио, што је и те како било видљиво на руском финансијском тржишту.
Вредност рубље, која је у лето 2008. размењивана по курсу од 23,12 за долар, опала је до фебруара 2009. на 36,42 јединице за америчку новчаницу. Тада је, у кратком периоду, ниво пословања на руском тржишту акција драстично смањен, водећи берзански индекс је пао на историјски минимум, док су девизне резерве земље смањене за више од 150 милијарди долара.

(Танјуг)

Ознаке: јен, валута, евро, Москва, рат, Русија