Док су банке Старог Света на позадини пада профита протеклих година продавали активе, Сбербанка, како одушевљено истиче Financial Times, искористила је сасвим другу тактику.

Компанија је марљиво бирала најперспективније недовољно процењене активе у Јужној и Источној Европи и куповала их.

Врхунац тих куповина био је ове године. У фебруару је банка завршила погодбу од 600 милиона, купивши Volksbanken – мреже регионалних филијала, која је припадала аустријској установи Osterreihische Volksbanken. Осим тога, у септембру је Штедна банка набавила турску Denizbank за три и по милијарде евра. То је највећа погодба руске државне банке за 170 година њеног постојања. Без обзира на скупоћу таквог корака, то је вредело, сматра потпредседник Удружења руских банки Олег Прескин.

Набавка је извршена у довољно сложеном периоду за све банке у вези са тиме што, с једне стране, утицала је криза, с друге стране, постали су строжи захтеви према банкарским институтима под утицајем одлука Велике двадесеторице. Код нас је дошло до доста озбиљног пада курса банкарских деоница. Зато – са гледишта набавке, моменат је био један од најпогоднијих.

Корист за Сбербанку при куповини европског актива је могућност да изађе на конзервативно, а при томе веома развијено банкарско тржиште Старог Света. Ни компаније, које је набавила Штедна банка, неће изгубити. Оне могу да добију од руске банке најнапредније банкарске технологије, – објашњава шеф Сбербанке Герман Греф.

Увозимо у Европу високе технологије у сфери банкарске делатности. Данас је банкинг хајтек. У нашој компанији 8 одсто од промета инвестирамо у нове технологије. Купујући европске банке, видимо да је ниво наше техничке опремљености виши него код банака, с којима радимо у Европи.

Услед страних куповина удео профита од страних актива Сбербанке ће највероватније већ ове године износити око 5 одсто. Према мишлењу експерата, теоретски је компанија у стању да у кратком року удвостручи тај показатељ на рачун следеће куповине једне од европских банки. Међутим, у самој кредитној организацији су већ изјавили да не намеравају да у току 2 наредне године купују нешто у иностранству.

Иначе, ако се до краја 2014. године Штедна банка уздржи од страних куповина, судећи по речима шефа компаније Германа Грефа, у средњо- и дугорочној перспективи компанија је заинтересована за ширење свог присуства у иностранству.

Данас се цео свет глобализује. Не сме се данас бити крупна структура, која је заступљена само у једној земљи. Ми смо доста велика структура да би имали међународни успех, међународно признање. Уз наше усавршавање, уз конкурентне услуге морамо да их извозимо на спољно тржиште.

Било како било, судећи искључиво по динамици вредности ове компаније, данас је стратегија развоја Сбербанке оправдана. Још пре кризе 2008. године банка је једва била међу 10 највећих кредитних организација Европе. Данас Сбербанка  је 3. по величини банка Старог света, иза британске HSBC и шпанске Santander.

(Глас Русије)