Pročitaj mi članakJavni dug poslednjeg dana februara iznosio je 34,94 milijarde evra, što je najveći apsolutni iznos javnog duga od 2000. godine. Najveći deo duga je spoljni dug u iznosu 22,3 milijarde evra, 11 milijardi je unutrašnji javni dug, a 1,7 milijardi je indirektni dug države. U odnosu na 31. decembar 2022. javni dug je povećan, prema podacima Ministarstva finansija, za celih 1,6 milijardi evra.
Ипак, док је на крају године јавни дуг у односу према БДП-у био 55,1 одсто, на крају фебруара, након додатног задуживања, он је пао на 51,1 одсто БДП-а. Одговор за ову, на први поглед нелогичност, је у томе што се од почетка нове године користи процењени БДП за целу ову годину. Другим речима, већ од 1. јануара Министарство финансија дели јавни дуг са БДП-ом који је повећан за 13 одсто.
pare-novac-evro-evri
Министарство рачуна на реални раст БДП-а од 2,5 одсто у овој години и осталих око 10,5 одсто утицај инфлације. При томе, ако претпоставимо да ће курс евра према динару бити стабилан то значи да ће и БДП у еврима бити повећан за више од 13 одсто, односно за око осам милијарди евра. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду истиче да је оваква методологија приказивања јавног дуга у односу на БДП неуобичајена, јер друге земље стављају у однос јавни дуг са БДП-ом у претходна четири квартала, пише Данас.
– Овако долази до наглог пада задужености на почетку године, јер држава дели јавни дуг са претпостављеним БДП-ом који тек треба да се оствари до краја године. Они претпостављају и реални раст и инфлацију у тој години. Зато је са овом нашом методологијом једини релевантан податак о стању дуга на крају године – оцењује Арсић.
У односу на фебруар 2022. године јавни дуг је повећан за 4,5 милијарде евра, а највећи део раста се односи на повећање спољног дуга за скоро четири милијарде евра.
Занимљиво је да је од краја 2012. године када је јавни дуг износио 17,7 милијарди евра, он скоро удвостручен, али је остао на сличном нивоу у односу на БДП. Тада је износио 52,9 одсто, а у фебруару ове године 51,1 одсто. У односу на јул 2012. године, јавни дуг је повећан за целих 19,5 милијарди евра. У целом овом периоду од 3.890 дана јавни дуг је повећаван темпом од пет милиона евра дневно или 58 евра у секунди, показује рачуница сајта Макроекономија.орг.
До избијања пандемије ковида у марту 2020. године задуживање је ишло знатно спорије. Од јула 2012. до марта 2020. јавни дуг је повећан за 8,8 милијарди евра што је темпо од 3,2 милиона евра дневно или 37 евра у секунди.
Током пандемије, 2020. и 2021. године држава је потрошила на помоћ економији и становништву око девет миљарди евра илли чак 17 одсто БДП-а, према изјавама министра финансија Синише Малог, али према анализи Фискалног савета државна помоћ је коштала буџет 5,4 милијарде евра. Према анализи Савета највећи део те потрошње је финансиран из задуживања, па је само од краја 2019. до краја 2021. године јавни дуг повећан за шест милијарди евра.
На то треба додати прошлогодишњи колапс енергетског система који ће у комбинацији са енергетском кризом у Европи коштати буџет, према процени Фискалног савета, три до 3,5 милијарде евра, од чега је већ дато 2,4 милијарде евра. Да би се толика потрошња финансирала држава се у периоду од марта 2020. до фебруара 2023. задуживала темпом од 10,13 милиона евра дневно или 117,2 евра у секунди. Крајем јануара држава је емитовала еврообвезнице од 1,75 милијарди долара, и тако се појавила на међународном финансијском тржишту први пут од септембра 2021. године. Ово је главни разло зашто је у тромесечју које се завршило фебруаром темпо задуживања подигао на 341,5 евро у секунди.
Вучићев кум Петровић имао фирму с Маркосом, криминалцем умешаним у шверц кокаинаhttps://t.co/fsWngdYGyr
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 11, 2023
